Svetske cene hrane nastavile su u oktobru rast treći mesec uzastopno, dostižući najviši nivo od jula 2011, objavila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih kotacija glavnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u oktobru u proseku 133,2 poena, što je za tri procenta više nego u septembru, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu ove agencije UN.
Cene žitarica su porasle prošlog meseca
Cene žitarica su porasle prošlog meseca za 3,2 odsto u odnosu septembar, pri čemu su svetske cene pšenice skočile za 5,0 procenata usled smanjene globalne ponude zbog slabije žetve u zemljama koje su najveći izvoznici – Kanadi, Rusiji i SAD. U oktobru su takođe poskupele i sve druge glavne žitarica na mesečnom nivou.
Kotacije biljnih ulja na međunarodnom tržištu su skočile u oktobru za čak 9,6 odsto, dostigavši najviši nivo u istoriji. Tome je najviše doprineo rast cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja od repice. Palmino ulje je u oktobru poskupelo četvrti mesec zaredom, uglavnom zbog smanjene proizvodnje u Maleziji usled manjka migrantske radne snage.
Indeks cena mlečnih proizvoda ojačao, cene mesa pale
Indeks cena mlečnih proizvoda je ojačao za 2,6 procentnih poena u odnosu na septembar, pod uticajem generalno veće globalne uvozne potražnje za puterom, obranim mlekom u prahu i punomasnim mlekom u prahu. Cene sira su uglavnom ostale stabilne, jer je ponuda iz vodećih zemalja proizvođača bila adekvatna da zadovolji globalnu uvoznu tražnju.
Cene mesa su pale za 0,7 odsto u odnosu na revidiranu vrednost u septembru, nastavljajući silazni trend treći mesec uzastopno. Međunarodne kotacije svinjskog i goveđeg mesa potonule su zbog smanjenih porudžbina svinjetine iz Kine i oštrog pada narudžbina govedine iz Brazila. Nasuprot tome, cene živinskog i ovčijeg mesa su porasle podstaknute velikom globalnom tražnjom i slabim izgledima za povećanje proizvodnje.
Pad od 1,8 procenata zabeležile su u oktobru i cene šećera u odnosu na prethodni mesec, što je prvi put nakon šest meseci uzastopnog rasta. To je uglavnom rezultat ograničene globalne tražnje za uvozom i velike izvozne ponude iz Indije i Tajlanda, kao i slabljenja brazilskog reala prema američkom dolaru.
FAO procenio da će globalne zalihe žitarica opasti u sezoni 2021/22
FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, procenio da će uprkos očekivanoj rekordnoj svetskoj proizvodnji žitarica u 2021. godini, globalne zalihe opasti u sezoni 2021/22.
Prema novoj prognozi, svetska proizvodnja žitarica u 2021. iznosiće 2,79 milijardi tona, što je za 6,7 miliona tona manje u odnosu na prethodnu projekciju, pre svega zbog smanjenja procene proizvodnje pšenice u Iranu, Turskoj i SAD-u.
S druge strane, predviđa se rast ukupne svetske potrošnje žitarica od 1,7 procenata na 2,81 milijardi tona.
Porudžbine robe nemačke industrije porasle 1,3 posto u septembru
Preuzmite android aplikaciju.
