Родитељство је један од најтежих „послова“ данашњице, али уједно и једини за који не постоји школа. Због тога данашњи родитељи неретко, због успостављених друштвених норматива, по којима деца заслужују само најбоље од својих родитеља, пролазе кроз велике потешкоће у васпитавању. Једна оваква потешкоћа свакако се јавља и у одређивању исхране детета.
Коме у вашој кући иде батак
Некада је батак ишао глави породице, па је онда стрмоглавом брзином прешао искључиво у дечје шаке. Не мислим да је добро ни једно, ни друго. Мислим да сваком члану породице понекад треба ,,да се деси батак“. И маме и тате воле да га поједу, али сам ближа овој варијанти у којој се најбоље парче меса ипак даје детету. И ја тако најчешће поступам. Али је при том веома важно да дете не сматра да полаже неко право на такав третман, нити да отима то за себе третирајући тако своје родитеље као другоразредне, већ да осећа захвалност. У супротном, много је боље дати му да глође крилце!
Кокошија нога у супи
Наша деца су се толико навикла на индустријску храну, да су до одређене мере развила гађење према свему што не изгледа као да је из самоуслуге. Све је више оних који се гаде на сваку жилицу у месу, оних који не једу рибу него само рибље штапиће или евентуално филете… Заиста не знам шта би се десило када би данашњим градским тинејџерима неко послужо супу из које вири пилећа нога! Колико смо се само удаљили од реалности и непријатности! Опасно је колико је из живота наше деце избачена ,,свака хрскавица“!
Блендоманија
У исхрани савремене деце примећен је још један невероватан апсурд који гласи: Данашњу децу мрзи чак и да жваћу! Звучи престрашно када се чује, али то је на жалост једна нова епидемија која се од скоро почела јављати честом употребом блендера. Она није само то, она представља слику тенденције у васпитању која каже олакшај, олакшај и још олакшај!
Сарма без купуса
Да ли је ок дозвољавати детету да једе сарму без купуса и сличне варијанте? Не! (Знам да се многи са овим неће сложити, из простог разлога што су и они као мали бирали, па то сматрају нормалним. Ипак, прочитајте текст до краја., схватићете поенту, тј. да овде није реч само о исхрани.)
Живот се састоји и од онога што прија и онога што не прија! Како Његош каже: ,,Чаша жучи ишће чашу меда. Смијешане најлакше се пију!“
Мозаик у тањиру
Да ли је ок сервирати деци храну на занимљив начин како би смо им тиме учинили јело примамљивијим? Оваква идеје су резервисане за ресторане, специфичне свечане ситуације, а никако их не треба примењивати у свакодневој исхрани деце јер је то дефинитивно претеривање у смислу угађања деци. Тинејџери који су одгајани као принчеви и принцезе не користе много ни друштву ни себи. Они су саможиви и углавном неупотребљиви!
Паре у џеп, па по пица парче
90% тинејџера свакодневно добија новац за куповину брзе хране. Ма шта да родитељи наводе као изговоре за овакву ситуцију, разлог је само један. То је најлакше и родитељима и тинејџерима. Нема оправдања. Сваки тинејџер је способан да себи код куће направи сендвич, за барем дупло мањи износ новца, али је, нажалост, веома мали број оних који то раде. Верујем да уочавате принцип који доминира у свим наведеним примерима!
Принцип задовољства или принцип потребе
Закључак овог текста би могао бити овакав. Нашом децом све више управља принцип задовољства и све више одлука које они или ми доносимо у њихово име такође је вођено овим критеријумом. Дакле, шта ми се свиђа, шта бих желео, је значајно израженије од онога шта ми користи или шта је моме телу потребно! Ово је принцип ког се треба бојати!
Важно ми је да сам упозорила!
Биљана Грбовић
Радујем се кад помажем!
Disciplinovanjem deteta nećete uništiti njegovu autentičnost! (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
