Obeležavanje današnjeg datuma kao dana voda ustanovljeno je rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine, a njegov značaj vremenom je počeo da se uvažava i raste.
Cilj obeležavanja Svetskog dana voda jeste da se setimo važnosti zaštite voda i probudimo svest da na mnogim mestima u svetu trenutno nema pijaće vode.
Voda je veoma važna za čitavu evoluciju jer je ona jedan od glavnih uslova za opstanak života na zemlji.
Koristi se u industriji, saobraćaju i ostalim delatnostima koje su nam danas postale neophodne. Pored toga, okeani su zapravo prirodni regulatori temperature.
Voda obuhvata čak 2/3 zemljine površine.
Ipak, iako su našem oku one najpribližnije, kopnene vode čine samo 0,5% vode na planeti Zemlji.
Normalno je da zbog njihove upotrebe, vode završavaju i bivaju u zagađenijem stanju nego ranije, međutim, kako bi ih vratili u onakvo stanje u kome su bile pre nego što smo počeli da ih ekspoatišemo, moraju se redovno prečišćavati.
Naša država je na 47. mestu po količini vodenih površina. Neke od najpoznatijih reka su Dunav, Tisa, Sava, Drina, Velika Morava i druge. Što se jezera tiče, među najpoznatijima nalaze se Đerdapsko, Vlasinsko, Borsko, Preućačko, Zvornično, Palićko, Zlatarko…
Dunav – jedan od simbola Evrope, ali i Srbije
Dunav je reka koja izvire na planini Švarcvald u Nemačkoj. Reka je dugačka oko 2800 kilometara i završava svoj tok na granici Rumunije i Ukrajine gde se uliva u Crno more.
Tokom svog toka Dunav protiče kroz deset evropskih zemalja: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Prema istraživanjima čoveku je potrebno oko 50 litara vode dnevno (za piće, pranje veša, kuvanje, sanitarije itd…).
U Srbiji se budi ekološki trend i radi se na što manjem zagađivanju reka, a kako smo geografski daleko od njih možda nismo ni svesni, ni upoznati sa globalnim isušivanjima i problematikom oko nedostatka pijaće vode.
I svetu dolazi do sve jačih suša i nestašice pijaće vode, zbog čega su naučnici odgovor našli na mestima gde vode još uvek ima na pretek, a to su mora i okeani.
U ostrvskim zemljama poput Kipra, gde je pijaća voda pravo blago, dolazi do odsoljavanja mora i okeana, kako bi stanovnici imali dovoljne zalihe vode da održe standarde života na koje su navikli.
Sa ovakvim problemom susreću se i Bliski istok, ali i Afrika, jer iako je svet pokriven sa 2/3 vode, samo jedan procenat te vode je zapravo pitak.
Ipak, proces odsoljavanja nije ni malo jeftin, niti isplativ i na uštrb dobitka pijaće vode troši se mnogo električne enegrije.
Kako se ne bismo doveli do nepovratne tačke, nije neophodno samo ponovno ulaganje u prečišćivače otpadnih voda u našim rekama, već i buđenje svesti kod građana da jednoj kesi za smeće, fekalijama, preminulim životinjama ili “ručku od juče“ nije mesto u obližnjoj reci.
Ukoliko vas ništa ne motiviše dovoljno da promenite svoje ophođenje prema rekama, jezerima i generalno vodama koje nas okružuju, možda će vam dovoljan motiv biti to da je zdrava voda, usko povezana sa zadravim nama!
Preuzmite android aplikaciju.
