Обележавање данашњег датума као дана вода установљено је резолуцијом УН-а у децембру 1992. године, а његов значај временом је почео да се уважава и расте.
Циљ обележавања Светског дана вода јесте да се сетимо важности заштите вода и пробудимо свест да на многим местима у свету тренутно нема пијаће воде.
Вода је веома важна за читаву еволуцију јер је она један од главних услова за опстанак живота на земљи.
Користи се у индустрији, саобраћају и осталим делатностима које су нам данас постале неопходне. Поред тога, океани су заправо природни регулатори температуре.
Вода обухвата чак 2/3 земљине површине.
Ипак, иако су нашем оку оне најприближније, копнене воде чине само 0,5% воде на планети Земљи.
Нормално је да због њихове употребе, воде завршавају и бивају у загађенијем стању него раније, међутим, како би их вратили у онакво стање у коме су биле пре него што смо почели да их експоатишемо, морају се редовно пречишћавати.
Наша држава је на 47. месту по количини водених површина. Неке од најпознатијих река су Дунав, Тиса, Сава, Дрина, Велика Морава и друге. Што се језера тиче, међу најпознатијима налазе се Ђердапско, Власинско, Борско, Преућачко, Зворнично, Палићко, Златарко…
Дунав – један од симбола Европе, али и Србије
Дунав је река која извире на планини Шварцвалд у Немачкој. Река је дугачка око 2800 километара и завршава свој ток на граници Румуније и Украјине где се улива у Црно море.
Током свог тока Дунав протиче кроз десет европских земаља: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.
Према истраживањима човеку је потребно око 50 литара воде дневно (за пиће, прање веша, кување, санитарије итд…).
У Србији се буди еколошки тренд и ради се на што мањем загађивању река, а како смо географски далеко од њих можда нисмо ни свесни, ни упознати са глобалним исушивањима и проблематиком око недостатка пијаће воде.
И свету долази до све јачих суша и несташице пијаће воде, због чега су научници одговор нашли на местима где воде још увек има на претек, а то су мора и океани.
У острвским земљама попут Кипра, где је пијаћа вода право благо, долази до одсољавања мора и океана, како би становници имали довољне залихе воде да одрже стандарде живота на које су навикли.
Са оваквим проблемом сусрећу се и Блиски исток, али и Африка, јер иако је свет покривен са 2/3 воде, само један проценат те воде је заправо питак.
Ипак, процес одсољавања није ни мало јефтин, нити исплатив и на уштрб добитка пијаће воде троши се много електричне енегрије.
Како се не бисмо довели до неповратне тачке, није неопходно само поновно улагање у пречишћиваче отпадних вода у нашим рекама, већ и буђење свести код грађана да једној кеси за смеће, фекалијама, преминулим животињама или “ручку од јуче“ није место у оближњој реци.
Уколико вас ништа не мотивише довољно да промените своје опхођење према рекама, језерима и генерално водама које нас окружују, можда ће вам довољан мотив бити то да је здрава вода, уско повезана са задравим нама!
Преузмите андроид апликацију.
