Kada rezervišete let, da li ikada razmišljate o tome koje će vas sedište najbolje zaštititi u hitnim slučajevima? Verovatno ne.
Većina ljudi rezerviše sedišta za udobnost, kao što je prostor za noge, ili pogodnost, kao što je lak pristup toaletu. Putnici koji često lete često rezervišu sedište što bliže prednjem delu kako bi mogli brže da se iskrcaju.
Retko rezervišemo let u nadi da ćemo dobiti jedno od srednjih sedišta ili u zadnjem redu. A kada bismo vam rekli da su ova sedišta su statistički najbezbednija u avionu. Da li biste ih tada izabrali?
Putovanje avionom je bezbedno
Putovanje avionom je najsigurniji način prevoza. U 2019. godini bilo je nešto manje od 70 miliona letova širom sveta, sa samo 287 smrtnih slučajeva.
Prema analizi podataka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, šanse za smrt u avionu su oko 1 prema 205.552, u poređenju sa 1 prema 102 u automobilu. Uprkos tome, malo obraćamo pažnju na fatalne saobraćajne nesreće, ali kada čujemo da se ATR72 srušio u Nepalu, to je glavna priča na svakoj stranici sa vestima. Naš interes za avionske nesreće možda leži u našoj želji da razumemo zašto se one dešavaju ili kolika je verovatnoća da će se ponoviti.
I to možda nije loša stvar, naša briga je da osiguramo da ovi tragični incidenti budu temeljno istraženi, pomažući da se putovanje avionom održi bezbednim.
Mesta u sredini i nazad
Vredi zapamtiti da nesreće po prirodi nisu u skladu sa standardima. U padu „United Flight 232“ 1989. u Sijuks Sitiju, 184 od 269 ljudi u avionu preživelo je nesreću. Većina preživelih sedela je iza prve klase, prema prednjem delu aviona. Uprkos tome, studija koja je proučavala podatke o avionskim nesrećama za 35 godina pokazala je da su srednja zadnja sedišta aviona imala najnižu stopu smrtnosti: 28%, u poređenju sa 44% za sedišta u srednjem prolazu. Ovo takođe ima smisla. Sedenje pored izlaznog reda uvek će vam omogućiti najbrži izlaz u hitnim slučajevima, pod uslovom da na toj strani nema vatre. Ali krila aviona čuvaju gorivo, tako da to diskvalifikuje srednje izlazne redove kao najbezbedniju opciju. Što se tiče toga zašto su srednja sedišta bezbednija od sedišta pored prozora ili prolaza, to je zbog zaštite koju pružaju ljudi sa obe strane.
Neke nesreće su gore od drugih
Vrsta nesreće će takođe odrediti preživljavanje. Udaranje u planinu će eksponencijalno smanjiti šanse za preživljavanje, kao što je bio slučaj u novozelandskoj katastrofi 1979. godine. Let TE901 kompanije Eir Njev Zealand srušio se na planini Erebus na Antarktiku, pri čemu je poginulo 257 putnika i članova posade. Sletanje kljuna aviona u okean takođe smanjuje šanse za preživljavanje, o čemu svedoči let 447 Er Fransa iz 2009. godine, koji je ubio 228 putnika i članova posade. Piloti su obučeni da što bolje smanje potencijalni rizik u hitnim slučajevima. Pokušaće da izbegnu da udare u planine i traže ravnu tačku, poput otvorenog polja, da slete što je moguće normalnije. Tehnika sletanja na vodu zahteva procenu površinskih uslova i pokušaj sletanja između talasa pod normalnim uglom sletanja.
Glavni razlog zašto nas kabinsko osoblje podseća da držimo pojaseve nije zbog opasnosti od sudara, već zbog „turbulencije čistog vazduha“ koja se može iskusiti u bilo kom trenutku na velikim visinama. Upravo ova vremenska pojava može da nanese najveću štetu putnicima i avionima.
Preuzmite android aplikaciju.
