Не постоји особа која се макар једном није запитала како је други виде, да ли оставља добар утисак или се “штрецнула” због тога што људи причају иза њених леђа. Потреба за прихватањем и позитивним мишљењем о нама дубоко је укорењена у људској природи и представља важан део социјалног функционисања.
Зашто нас толико погађа туђе мишљење?
Међутим, питање које психолози често постављају јесте где се налази граница између здраве потребе за припадањем и претеране оптерећености туђим мишљењем.
Стручњаци из области психологије и менталног здравља објашњавају да брига о томе шта други мисле није сама по себи проблематична. Напротив, одређени ниво социјалне свести помаже људима да граде односе, развијају емпатију и функционишу у заједници. Проблем настаје онда када туђе мишљење постане главни критеријум за доношење одлука, процену сопствене вредности и осећај личног задовољства.
Еволутивни разлог због којег тражимо прихватање
Психолози истичу да људски мозак није случајно развијен тако да снажно реагује на прихватање и одбацивање. Током еволуције, припадност групи била је кључна за опстанак. Особа која би била изопштена из заједнице имала је мање шансе за преживљавање, због чега је потреба за прихватањем постала део основних људских механизама.
Због тога и данас похвала, признање и осећај прихваћености активирају центре задовољства у мозгу и подстичу лучење хормона попут допамина и серотонина. Са друге стране, одбацивање или критика могу да изазову веома снажне емоционалне реакције. Истраживања показују да социјално одбијање активира исте делове мозга који учествују у обради физичког бола, што објашњава зашто негативни коментари често остављају дубок траг.
Када туђе мишљење почиње да штети менталном здрављу?
Брига о томе шта други говоре о нама постаје проблем онда када почне да утиче на наше свакодневно функционисање, самопоуздање и доношење одлука. Људи који константно траже потврду од стране околине често развијају појачану анксиозност, несигурност и страх од грешке. Временом могу да изгубе осећај аутентичности јер све више прилагођавају понашање очекивањима других људи.
Психолози упозоравају на то да овакав образац често води ка емоционалној исцрпљености. Почињемо да анализирамо сваку изговорену реченицу, сваки поступак и реакције других људи на оно што радимо, што троши огромну количину менталне енергије. Посебан проблем представљају друштвене мреже, где је потреба за потврдом додатно појачана кроз лајкове, коментаре и константно поређење са другима.
Код појединих људи претерана усмереност на мишљење других повезана је са искуствима из детињства, нарочито уколико су одрастали уз сталну критику, емоционално одбацивање или превисока очекивања околине. У таквим ситуацијама самопоуздање постаје директно зависно од спољне потврде.
Преузмите андроид апликацију.
