Odgovorite iskreno na tri pitanja i biće vam jasno da li je ovaj tekst za vas:
1. Da li imate osećaj da se sa decom stalno nešto raspravljate?
2.Da li ponekad pristanete na ono što ne želite samo da izbegnete scenu?
3. Da li se nakon što detetu nešto odbijete tj. uskratite, dugo preispitujete i osećate kao loš čovek?
Ako ste na prvo pitanje odgovorili sa DA, to je zato što vaše granice postoje načelno, ali nisu dovoljno transparentne, efikasne, jasne.
Ako ste na drugo pitanje odgovorili sa DA, to je zato što je moć u vašoj kući data u pogrešne ruke. Vi se bojite detetove reakcije, ne ono vaše, vi strahujete od njegovih napada besa, ružnih reči, durenja, uvreda, emotivnog uslovljavanja, ponašanja kojim vas kažnjava…
Ako ste na treće pitanje odgovorili sa DA, to je znak da niste dovoljno samopouzdani u roditeljskoj ulozi, a verovatno i inače u životu.
Zašto imam ovaj problem?
Možda ste rasli uz grube, nedovoljno emotivno pismene roditelje, pa ste kao mali doneli odluku
„Ja sigurno neću kao moja mama ili kao moj otac!“ Bojim se da ako odbijem dete, ono može prestati da me voli i da će misliti o meni loše, baš kao što sam ja kad sam bio mali mislio loše o svom roditelju!
Možda ste osoba koja je učena da koliko ugađa drugima, toliko vredi! Ovo je čest obrazac, naročito za žensku decu, da su odgajana tako da se osećaju važnim, vrednim, ispunjenim samo onda kada su tu za druge, kada čine, kada udovoljavaju, pomažu, štite, saosećaju, teše i slično.
Možda ste jednostavno zbunjeni količinom informacija koje nudi 21. vek, pa ne znate kome treba da verujete. Moj savet na tu temu je uvek isti, slušajte one čija vam se deca dopadaju i to samo u slučaju da su ih sami vaspitavali.
Da li popustljivost može da se prevaziđe?
Da, može, vrlo uspešno, ali ne preko noći. Za ovu promenu potreban je kontinuitet u radu na sebi, ali vreme i energiju koju u ovo uložite biće vaša najvrednija investicija.
Šta treba da radim?
Prvo, raščistite svoje stavove na temu vaspitanja! Kad budem jasno znala šta se od mene kao od majke tj. oca tačno očekuje, tek tada to mogu da ispunim. Dakle, prvo moram doći do jasnih saznanja kako izgledaju dobri roditeljski postupci, tj. da ste sigurni šta je strogo, a šta popustljivo ponašanje, šta je za dopuštanje, šta za zabranu, šta je za pregovore, a šta za naredbu itd.
Upoređujte svoje stavove sa stavovima ljudi čija vam se deca dopadaju i ako su njihovi rezultati bolji, budite otvoreni da odustanete od svog viđenja stvari jer nisu njihova deca slučajno samostalnija, zrelija, odmerenija…
Drugo, radite na sebi! Ovo je primarno!
Deca ispituju naše granice tj. oni vrlo direktno proveravaju koliko smo verodostojni, čvrsti, ili još tačnije koliko sami sebe poštujemo, koliko smo autentični i da li smo spremni da u životu uzmemo moć u svoje ruke! I tu nema izvlačenja, ne možete ih prevariti. Svoju decu ne! Pred sopstvenom decom čovek zapravo bude najokrutnije raskrinkan, ogoljen do kraja i nimalo na tu temu ne možemo da ih obmanemo.
Treće, vežbajte se u postavljanju granica na silu!
Nema veze što vam je neprirodno, što to niste vi. Nije vam na početku bilo prirodno ni kad ste učili da vozite bicikl, pa nakon par neuspelih pokušaja, ono što se činilo nemoguće, ipak se desilo. Dakle, samo napred. Govorite rečenice koje nisu vaše, ali ste ih čuli npr. od mene i zapamtili kao što je ,“Tim tonom nećemo razgovarati“.
Četvrto, nemojte nikada udovoljavati zahtevu koji vas vređa, koji vas ponižava!
Peto, ne zapetljavajte se u opravdavanje, izgovore, objašnjenja.
Češće birajte NEĆU nego NE MOGU. Što manje reči, što manje objašnjenja, jer se svaka nova rečenica otvara detetu šansu da se „nastavlja“, pa dođete na onu „Ja jednu, a on sto!“
Šesto, obezbedite sebi podršku za nov način ponašanja i razmišljanja!
Idealno je da to bude drugi roditelj tj. vaš parner, ali ako je to nemoguće, nađite drugu osobu od poverenja, koja će biti tu za vas kad vas uhvati preispitivanje i ideja ,“ Da nisam možda preterala!?“
Sedmo, očekujte napad, budite spremni na njega!
Naivno je misliti da će vaše novo postavljanje granica lako proći! Neće! Vaše dete će vam možda svašta reći ,“Mama glumi neko ludilo! Utripovala se!“ A možda i po koji odrasli u vašoj okolini ,“Koga ti zavaravaš?! Do juče si na to pristajala, a sad kao sve ispočetka! Šta ti misliš ko si, ko ti je napunio glavu tim glupostima?!!“ Dakle, sve ovo je za očekivati, spremite se na udarce i otpor.
Osmo, nemojte čekati zgodan trenutak da počnete, takav je svaki , svaki je zgodan.
I za kraj znajte, tek kad budete spremni da se detetu ne sviđate, tek onda ste spremni da sačuvate granicu! Stavite detetovu budućnost ispred vaše potrebe da mu se dopadnete, jer inače od čitave priče neće biti ništa i što je najtužnije, od vašeg deteta neće postati čovek kakvom se nadate.
A velika je šteta, jer toliko može biti divno biti roditelj!
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Preuzmite android aplikaciju.
