Poslednjih sedmica ponovo je postalo aktuelno pitanje broja radnih sati u danu ili nedelji, s obzirom na to da su dve države s Balkana unele novine u ovu oblast.
Grčka će uskoro povećati radnu sedmicu za dan, a Crna Gora planira da smanji radni dan za sat. U međuvremenu, i u nemačkom Bundestagu povela se priča o ukidanju pravila o osmočasovnom radnom vremenu.
Tu ideju zastupa jedna od tri nemačke vladajuće stranke, čiji funkcioneri smatraju da ne treba više da se nameću strogi propisi u zakonu o radnom vremenu.
U Srbiji je i dalje na snazi politika da se radi duže i više, a ne kraće, jer ovdašnji Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati (minimalno 36 sati). Njeno eventualno skraćenje značilo bi da bi ona trajala 32 radna sata, što domaći propisi za sada ne predviđaju.
Sindikati smatraju da o tome treba pregovarati, ali bi na takav potez mogle da se pozovu pojedine firme u specifičnim delatnostima, među kojima nikako nisu proizvodnja i trgovina u kojima su radnici inače najslabije plaćeni i najduže rade.
Ipak, u zemlji ima kompanija koje posluju četiri radna dana u nedelji, ali je to pravilo samo izuzetak. Na ovu temu nedavno se izjasnio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji je izjavio da, dok je on predsednik države i dok bude imao uticaja u partiji koja čini većinu u Narodnoj skupštini, nikada neće prihvatiti uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
U Uniji poslodavaca Srbije ističu da, iako je fleksibilizacija rada prisutna i kod nas, naša zemlja mora da nađe rešenje koje će odgovarati njenoj privredi.
„Recimo, u proizvodnim delatnostima, gde se radi u tri smene i gde ionako nedostaje radne snage, teško da bi skraćenje radnog dana bilo izvodljivo. Za sada, dakle, u Srbiji to nije moguće. Treba da nastavimo da radimo na dizanju BDP-a. Nemci to sebi ipak mogu da priušte, iako i njima nedostaju radnici“ ističe Svetlana Budimčević iz unije.
Preuzmite android aplikaciju.
