Trgovinski lanci u Srbiji sve više uspevaju da konkurišu zelenim pijacama jer preko objedinjenog snabdevanja i uvoza robe postižu nižu cenu poljoprivrednih proizvoda.
Često je među njima i dosta uvoznih artikala koji na kraju obaraju cene domaćih proizvođača.
Tako su Beograđani, prošlog meseca, krompir prosečno plaćali na pijaci 120 dinara po kilogramu, dok je njegova cena u marketima bila 100 dinara. Istovremeno, u konkurenciji sa 17 drugih većih gradova u Srbiji samo su još Šapčani ovako skupo na tržnici plaćali taj važan proizvod u domaćoj kuhinji.
U drugim mestima, poput Kraljeva, Niša, Užica, Zaječara cena krompira bila je i do 40 dinara niža.
Maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda „snimaju” se dva puta mesečno, na pijačne dane u prvoj i drugoj polovini meseca. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da se cene prate u radnjama i na pijacama s najvećim prometom. U zavisnosti od godišnjeg doba uzimaju se proizvodi koji su najaktuelniji i za svaki od njih se beleži najčešća, najniža i najviša cena.
Još drastičniji primer dominacije trgovinskih lanaca bila je razlika u cenama crnog luka.
U periodu od 15. do 21. novembra u radnjama u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru luk je najčešće koštao 59,99 dinara po kilogramu. Kod proizvođača i nakupaca na tezgama cena se kretala u rasponu od 80 do 100 dinara. U Beogradu je tako bila gotovo dvostruko viša na pijacama.
Slično je bilo i sa uvoznim južnim voćem, mada je ovo i očekivano budući da trgovinske kompanije većim porudžbinama ostvaruju niže cene kod dobavljača. Tako je najčešća cena limuna na beogradskim i niškim tržnicama bila 200 dinara, a u radnjama 159,99.
Evropska komisija na proleće planira zajedničku kupovinu gasa
Preuzmite android aplikaciju.
