Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je pre pristupanja razgovorima o nekim drugim rešenjima o normalizaciji odnosa sa Prištinom, potrebno najpre sprovesti Briselski sporazum, među čijim odredbama je osnivanje Zajednice srpskih opstina.
Brnabić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodom predstavljanja projekta arheološkog nalazišta u Vinči, odgovarajući na pitanja rekla da se povećavaju pritisci oko Kosova, jer određeni međunarodni faktori žele da vide rešavanje tog otvorenog pitanja, kako ono ne bi bilo na agendi „i niko ne bi mogao da se poziva na taj presedan i opravdava neke druge akcije“.
„Mi nikada nismo bežali od rešavanja tog pitanja i nalaženja načina da postignemo uzajmano prihvatljivo kompromisno rešenje koje će značiti dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“, istakla je Brnabić.
Prema njenim rečima, za „dogovor je potrebno dvoje i dve strane koje su spremne da govore o kompromisu“, a u ovom trenutku „nismo ni blizu toga rešenja koje mora da bude kompromisno“.
„Volela bih da se rešenje nađe. Bolje pre nego kasnije zato što će obezbediti normalizaciju odnosa, bezbednost Srba na Kosovu i prosperitet za Albance“, rekla je srpska premijerka.
Brnabić je istakla da joj se čini da je srpska strana jedina spremna da na hrabar i odgovoran način razgovara, i podsetila da će se sledećeg aprila navršiti deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.
„Priština nije učinila ništa da implementira ni jednu obavezu, a to je prvi sporazum o normalizaciji. Postavljam pitanje našim partnerima iz Evropske unije: i vaš potpis je na Briselskom sporazumu. Kako da idemo, ne na finalni sporazum, nego na drugi o normalizaciji ako niste obezbedili da se implementira prvi?“, upozorila je Brnabić.
Srpska premijerka se zapitala kako ići na finalno rešenje, ako Priština i EU nisu mogli deset godina da garantuju implementaciju prvog sporazum o normalizaciji.
Naglasivši da je Zajednica srpskih opština „kičma Briselskog sporazuma“, Brnabić je dodala da je Srbija svoj „deo posla završilia i da Priština i EU moraju da obezbede da se formira Zajednica srpskih opština, samo u skladu sa Briselskim sporazumom“.
Ona je ukazala da se tek posle implementiranja može preći na dalje razgovore kako treba da izgleda neko drugo rešenje..i „onda da imamo neko međusobno poverenje“.
Na konferenciji je učestvovao i američki ambasador Kristofer Hil koji je na pitanje da prokomentariše telefonski razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena rekao da je bio u duhu razmatranja širokog kruga pitanja, među kojima su bili Kosovo, ali i šira pitanja bezbednosti u svetu i energetska pitanja.
„Razgovor je odslikavao narastajući strateški dijalog između SAD i Srbije i nadam se da ću videti takve diskusije, gde nijedna strana ne priča vise od 50 posto vremena“, rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, što se tiče Kosova, SAD podržavaju evropsku inicijativu i obuhvatnije napore da se neki probleme isteraju i da dijalog ne bude samo mehanizam za nesuglasice već obuhvatniji napor da se bave problemima.
„Kad i kojom brzinom, vaše je nagađanje dobro koliko i moje. Zaista ne znam u ovom trenutku, osim da svi želimo da dođe vreme kada ćemo krenuti ka obuhvatnijim problemima i obratiti se važnim pitanjima u našem narastajućem partnerstvu“, rekao je Hil.
Na pitanje da li se razmatraju ekonomska ili druga vrsta izolacije Srbije zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Hil je ponovio stav SAD da svaka zemlja treba da podrži sankcije Rusiji jer je to najbolji način da se rat privede kraju.
„Na vaše pitanje sankcije ili ne, nisam u položaju da to komentarišem. Nisam svestan da postoji neki plan oko toga. Svestan sam da bi voleli da svaka zemlja da podršku protiv užasne agresije koju međunarodna zajednica ne može dozvoliti da opstane. Naš fokus je da podržimo Ukrajinu koliko god je to potrebno“, rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, niko ne priča o sankcijama „već o najboljem načinu kako da ubedimo Rusiju da stane sa užasnom agresijom koja treba da užasne svakog ko ima osećaj za civilizaciju“.
Brnabić je dodala da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da to ne želi, jer nije „u našem najboljem interesu da ih uvedemo“.
„Srbija jeste u specifičnoj poziciji, što zna ambasador i šef evropske delegacije i ostali predstavnici članica EU. Da ponovim: Srbija u ovome nije neutralna. Mi smo se jasno odredili prema agresiji, osudili je i rekli da je to eklatantan primer kršenja međunarodnog prava, napad na teritorijalni integritet međunarodno priznate države“, istakla je Brnabić.
Ona je podsetila da se Srbija pridružila svim deklaracija i rezolucijama u Ujedinjenim nacijama i EU koje osuđuju napad rusiej na Ukrajinu i „jasno rekli da nećemo priznati rezultate referenduma sprovedenog u čcetiri oblasti Ukrajine“.
„Jedino se nismo pridružili sankcijama. To nije neutralan stav. Mi smo se jasno odredili u odnosu na jasno kršenje međunarodnog prava i zauzeli principijelni stav“, naglasila je Brnabić i dodala da naš narod nije generalno za sankcije jer smo trpeli zbog sankcija.
Ona je dodala da većina partnera kao što su SAD i većina članica EU „u slučaju teritorijalnog integriteta Srbije nisu poštovale međunarodno pravo i prekršili su osnove principe mzeđunarodnog prava u našem slučaju“.
Kisić: Stari među prioritetima države, slede povišice penzija
Preuzmite android aplikaciju.
