Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је пре приступања разговорима о неким другим решењима о нормализацији односа са Приштином, потребно најпре спровести Бриселски споразум, међу чијим одредбама је оснивање Заједнице српских опстина.
Брнабић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, поводом представљања пројекта археолошког налазишта у Винчи, одговарајући на питања рекла да се повећавају притисци око Косова, јер одређени међународни фактори желе да виде решавање тог отвореног питања, како оно не би било на агенди „и нико не би могао да се позива на тај преседан и оправдава неке друге акције“.
„Ми никада нисмо бежали од решавања тог питања и налажења начина да постигнемо узајмано прихватљиво компромисно решење које ће значити дугорочну нормализацију односа Београда и Приштине“, истакла је Брнабић.
Према њеним речима, за „договор је потребно двоје и две стране које су спремне да говоре о компромису“, а у овом тренутку „нисмо ни близу тога решења које мора да буде компромисно“.
„Волела бих да се решење нађе. Боље пре него касније зато што ће обезбедити нормализацију односа, безбедност Срба на Косову и просперитет за Албанце“, рекла је српска премијерка.
Брнабић је истакла да јој се чини да је српска страна једина спремна да на храбар и одговоран начин разговара, и подсетила да ће се следећег априла навршити десет година од потписивања Бриселског споразума.
„Приштина није учинила ништа да имплементира ни једну обавезу, а то је први споразум о нормализацији. Постављам питање нашим партнерима из Европске уније: и ваш потпис је на Бриселском споразуму. Како да идемо, не на финални споразум, него на други о нормализацији ако нисте обезбедили да се имплементира први?“, упозорила је Брнабић.
Српска премијерка се запитала како ићи на финално решење, ако Приштина и ЕУ нису могли десет година да гарантују имплементацију првог споразум о нормализацији.
Нагласивши да је Заједница српских општина „кичма Бриселског споразума“, Брнабић је додала да је Србија свој „део посла завршилиа и да Приштина и ЕУ морају да обезбеде да се формира Заједница српских општина, само у складу са Бриселским споразумом“.
Она је указала да се тек после имплементирања може прећи на даље разговоре како треба да изгледа неко друго решење..и „онда да имамо неко међусобно поверење“.
На конференцији је учествовао и амерички амбасадор Кристофер Хил који је на питање да прокоментарише телефонски разговор председника Србије Александра Вучића и америчког државног секретара Ентонија Блинкена рекао да је био у духу разматрања широког круга питања, међу којима су били Косово, али и шира питања безбедности у свету и енергетска питања.
„Разговор је одсликавао нарастајући стратешки дијалог између САД и Србије и надам се да ћу видети такве дискусије, где ниједна страна не прича висе од 50 посто времена“, рекао је Хил.
Према његовим речима, што се тиче Косова, САД подржавају европску иницијативу и обухватније напоре да се неки проблеме истерају и да дијалог не буде само механизам за несугласице већ обухватнији напор да се баве проблемима.
„Кад и којом брзином, ваше је нагађање добро колико и моје. Заиста не знам у овом тренутку, осим да сви желимо да дође време када ћемо кренути ка обухватнијим проблемима и обратити се важним питањима у нашем нарастајућем партнерству“, рекао је Хил.
На питање да ли се разматрају економска или друга врста изолације Србије због неувођења санкција Русији, Хил је поновио став САД да свака земља треба да подржи санкције Русији јер је то најбољи начин да се рат приведе крају.
„На ваше питање санкције или не, нисам у положају да то коментаришем. Нисам свестан да постоји неки план око тога. Свестан сам да би волели да свака земља да подршку против ужасне агресије коју међународна заједница не може дозволити да опстане. Наш фокус је да подржимо Украјину колико год је то потребно“, рекао је Хил.
Према његовим речима, нико не прича о санкцијама „већ о најбољем начину како да убедимо Русију да стане са ужасном агресијом која треба да ужасне сваког ко има осећај за цивилизацију“.
Брнабић је додала да Србија није увела санкције Русији и да то не жели, јер није „у нашем најбољем интересу да их уведемо“.
„Србија јесте у специфичној позицији, што зна амбасадор и шеф европске делегације и остали представници чланица ЕУ. Да поновим: Србија у овоме није неутрална. Ми смо се јасно одредили према агресији, осудили је и рекли да је то еклатантан пример кршења међународног права, напад на територијални интегритет међународно признате државе“, истакла је Брнабић.
Она је подсетила да се Србија придружила свим декларација и резолуцијама у Уједињеним нацијама и ЕУ које осуђују напад русиеј на Украјину и „јасно рекли да нећемо признати резултате референдума спроведеног у чцетири области Украјине“.
„Једино се нисмо придружили санкцијама. То није неутралан став. Ми смо се јасно одредили у односу на јасно кршење међународног права и заузели принципијелни став“, нагласила је Брнабић и додала да наш народ није генерално за санкције јер смо трпели због санкција.
Она је додала да већина партнера као што су САД и већина чланица ЕУ „у случају територијалног интегритета Србије нису поштовале међународно право и прекршили су основе принципе мзеђународног права у нашем случају“.
Kisić: Stari među prioritetima države, slede povišice penzija
Преузмите андроид апликацију.
