У ноћи са суботе на недељу, 26. октобра, враћамо се на зимско рачунање времена. Тачно у 3:00 ујутру, казаљке ће бити померене један сат уназад, на 2:00 ујутру, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (CET).
Ова промена, која традиционално доноси више светлости ујутру и ранији мрак поподне, догодиће се ове године најраније за једанаест година.
Последњи пут смо померали казаљке унапред истог датума 2014. годинe.
Пракса померања казаљки није нова и датира још из Првог светског рата.
Прве су је увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је више пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године. Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све чланице ЕУ и наша земља која није чланица ЕУ , прелазе на летње време последње недеље у марту, а враћају се на зимско време последње недеље у октобру.
Примарна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.
Упркос дугој традицији, незадовољство променом времена достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела анкету јавног мњења у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ. Резултати су били недвосмислени: чак 84% испитаника изјаснило се за укидање ове праксе. Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског померања времена, а коначна промена је заказана за 2021. годину. Али ту је стало. Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања: да ли трајно задржати летње или зимско време. Док су неке земље, попут Француске и Пољске, фаворизовале стално летње рачунање времена, друге, попут Финске и Холандије, преферирале су зимско рачунање времена.
Због недостатка договора и накнадних глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању промене времена је потиснута у други план и стављена „на чекање до даљњег“. Према важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада сигурно је да ћемо и даље морати да подешавају сатове два пута годишње.
Док се не постигне коначан договор на нивоу ЕУ, ритуал „губљења“ сата у пролеће и „добијања“ сата у јесен остаје неизбежан део наше стварности.
Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу.
Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније.
Ван Европе, гиганти попут Кине, Индије и Јапана одавно су напустили померање сата. Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана.
Чак и унутар Европе постоје изузеци; Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке државе примењују летње рачунање времена, а друге не.
Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарелом.
Да ли перете косу ујутру или увече? Нема везе јер једна навика је здравија
Преузмите андроид апликацију.
