Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Биолози открили зашто велике расе паса живе краће од мањих

Прва генетичка анализа ове врсте, спроведена на различитим расама паса, пружа до сада најјаснији увид у то зашто велики пси ретко живе дуже од својих мањих сродника.
Фото: Pixabay/Pexels

Према истраживању тима биолога објављеном у научном часопису
Popular Science
, дугогодишња повезаност величине пса и његовог животног века вероватно је последица деловања такозваних „скачућих гена“, који са старењем почињу да изазивају поремећаје у ДНК паса.

Већина власника паса упозната је са једним несрећним правилом – што је пас већи, то му је животни век краћи.

Иако то није увек случај, расе попут немачке доге углавном не живе толико дуго као мањи пси, попут златних ретривера или мопсева.

Велики пси такође су знатно подложнији здравственим проблемима и болестима повезаним са старењем.

Ове особине паса у оштрој су супротности са оним што биолози често примећују код других сисара, код којих веће врсте, попут китова, неретко живе много дуже од ситних животиња, као што су глодари.

Управо због тих особености генетика наших омиљених четвороножних пријатеља посебно је занимљива истраживачима.

„Пси представљају изузетан модел за разумевање старења јер показују огромне разлике у животном веку унутар једне врсте“, објаснио је коаутор студије Ноа Снајдер-Маклер, еволуциони биолог са Државног универзитета Аризоне.

Чињеница да пси живе уз људе више од 30.000 година такође представља јединствену прилику за научнике.

Кућни љубимци и њихови власници деле многа свакодневна искуства, животно окружење и физичке навике, па је логично претпоставити да би боље разумевање генетике паса могло да помогне будућим истраживањима људске биологије.

Имајући то у виду, Снајдер-Маклер и његове колеге недавно су анализирали генетичке податке 864 пса, прикупљене у оквиру пројекта Dog Aging Project, који се бави истраживањем старења паса.

Посебно су се усредсредили на мапирање метилације ДНК на нивоу целог генома, процеса који регулише активност гена без промене самог ДНК записа.

Метилација ДНК део је ширег епигенома, на који утичу спољашњи фактори попут стреса и исхране, а представља и добро познат показатељ старења и регулације ДНК.

Не можете да заспите због мисли које не престају? Ових 5 медитација може да помогне

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке