Ако бих вам рекла да постоји архипелаг од девет острва препуних ендемске флоре и фауне, где можете спавати у вулканским кратерима, шетати кроз поља чаја и ловорове шуме, купати се у топлим водопадима и посматрати 27 различитих врста делфина и китова, и то у Европи, да ли бисте веровали? Мени самој је, када сам први пут чула за Азорска острва, аутономну покрајину Португала у недођији Атлантског океана, било тешко да поверујем.
Иако у последње време популарност Азора расте, углавном захваљујући бројним интернет топ листама најлепших острва на којима се редовно високо котирају, овај архипелаг је и даље једна од најбоље чуваних тајни Европе.
До само пре неколико година туриста на Азорима, због прескупих авио карата, готово и да није било, осим понеког португалског имиграната-повратника из Канаде и САД. То се променило када је у пролеће 2015, а против воље већине локалног становништва, нискобуџетна авио компанија Рајанер успоставила прве линије до Понта Делгаде – главног града највећег од девет острва, Сао Мигел.
Одједном је остатак Европе чуо за Азоре, а недуго затим и ја сам добила прилику да их први пут посетим. Од тада се враћам Азорима кад год могу – било у сврху дигиталног детокса, било у потрази за новим нијансама плаве и зелене или за местом где време тече нешто спорије.
Лична карта
Азорска острва су прозвана европским Хавајима и иако политички припадају старом континенту, у сваком смислу се разликују од свега што су нам прве асоцијације на Европу. Девет насељених острва јединствених карактеристика настала су као последица вулканских и сеизмичких активности пре осам милиона година.
Архипелаг се налази на око 1500 километара од Лисабона и 2500 километара од канадске обале – једноставније речено – у сред Атлантика. На Азорима живи близу 250.000 становника и око 95.000 – крава.
Читав архипелаг се простире на око 600 километара. Острва су подељена у три групе. На истоку имамо Санта Марију – прво острво које су Португалци населили, 1431. године и Сао Мигел, највеће острво архипелага.
У централну групу спадају малена Грасиоза, зелена Терсеира, Сао Жорж оивичен лавом, Фајал, острво где свраћају једрилице из целог света, и Пико који је дом највишем врху Португала, истоименом 2351. метра високом вулкану. Заправо, ако би се висина Пика мерила не од површине воде, него од дна океана, он би био једна од највиших планина на свету.
Нама најудаљенија је западна група острва. Њу чине Флореш, острвце начичкано хортензијама и Корво, најмање од свих девет острва које се може обићи за један дан – пешице.
Клима на Азорима је умерена. Температура ретко пада испод 10ºC, а лети се углавном креће око 25ºC. Које год да је годишње доба, киша је неизбежна, најчешће више пута дневно. Лети је то киша због које ни не вреди отварати кишобран, док зими може да изазове озбиљне проблеме у саобраћају између острва и кашњење и отказивање бродова и авиона.
Азоре је свакако најбоље посетити између јуна и септембра, када су шансе за невреме најмање и има највише сунчаних сати.
Шта радити на Азорима
Свака посета Азорима омогућава потпуно нову димензију блискости с природом, занимљива искуства у интеракцији са локалним становништвом и право је уживање за гурмане у потрази за квалитетним домаћим намирницама.
Архипелаг важи за једну од најзеленијих дестинација на свету. Где год да кренете наилазићете на лагуне, језера, водопаде, вулканске кратере, џиновске хортензије и литице са којих пуца поглед на Атлантик. Ови идилични предели су и даље неискварени масовним туризмом, али је питање тренутка када ће се то десити.
Азори су савршена дестинација за (аван)туристе и љубитеље природе. На девет острва постоји на стотине стаза за пешачење, од лаганих до оних на којима срце добро убрза, и све су беспрекорно обележене. За сваку од њих можете добити детаљни проспект и савет, како на званичним сајтовима, тако и у киосцима за туристичке информације.
Најинтересантнији пешачки изазов свакако је успон на Пико, уз могућност ноћења у кратеру. Хајк до врха траје између четири и шест сати, а награда за труд је поглед на читаву централну групу оства.
Топла препорука стоји и за захтевни трекинг “Црне мистерије” (Misterios Negros) који нас води кроз ендемске шуме острва Терсеира. Стаза вијуга преко различитих формација лаве и корења дрвећа, кроз џунглолике пределе између ловора, вреса и стабала кедра, а све то између два вулкана. Палета боја и мириса се не да описати.
Неизбежна је и шетња до чувене Лагуне “Седам градова” (Lagoa das Sete Cidadas). Слика два језера, једног зеленог а другого плавог, раздвојених уском превлаком, најчешћа је разгледница са Азора и тешко је не запитати се да ли се фотограф малчице послужио фотошопом.
Кад сам и сама стигла на “Краљевски видиковац” (Miradouro da Vista do Rei) одакле пуца поглед на ова два језера, уверила сам се да најлепши филтери и ефекти заправо нису дигитални. Овај природни феномен објашњен је срцепарајућом легендом коју локалци радо препричавају.
Плавоока принцеза и зеленооки чобанин су се заљубили, али је принцезин отац био против њихове везе. Док су без престанка плакали над својом судбином, обојили су језера у боје својих очију – принцеза у плаво, чобанин у зелено.
Азори су једно од ретких места у Европи на ком можемо посматрати китове, и то 27 различиих врста. Лов на китове, некада основна привредна грана архипелага, забрањен је пре више од три деценије. Сада потомци пензионисаних китоловаца препричавају драматичне пецарошке приче и нуде излете бродовима и чамцима са којих китове можете видети на свега неколико метара удаљености.
Иако многи китови бораве у водама Азора током целе године најбоље их је потражити с пролећа, док се друже и флертују, па у ту сврху скачу и машу перајима. Као бонус, чамац увек окруже и пријатељски настројени делфини, а за оне склоније авантурама може се уприличити и роњење са ајкулама.
На Азорима се живи не само у сенкама вулкана него и у њиховим калдерама (кратер који настане кад се вулкан уруши сам у себе), а јединствена геолошка својства архипелага су искориштена на најразличитије начине. Због 26 активних али тренутно успаваних вулкана и вулканских система, често ћемо на Азорима наићи на барице у којима је вода достигла сто степени Целзијуса, на гејзире и на тло које се пуши од вулканских испаравања.
Тако постоје бројни термални базени где се можете опустити у природно топлој води, али и рупе у земљи дубоке по неколико метара у којима се сатима на пари кува укусно јело од меса и поврћа – Cozido das Furnas. Ово јело никако не можете припремити код куће, осим ако имате активни вулкан у сопственом дворишту.
На Сао Мигелу налази се и водопад чија је температура око 26 степени (Caldeira Velha), локал без премца за опуштање након дугих шетњи.
Разумљиво, прате се параметри који указују на потенцијалне озбиљније вулканске активности. Последња већа ерупција десила се крајем педесетих година и трајала је 13 месеци, када се пробудио вулкан Капелињош на острву Фајал.
Азорска острва су прилично инстересантна дестинација и када су гурманлуци у питању. Овде се месо, млеко и сир добијају од крава које по читав дан и ноћ бораве у природи, производи се вино од грожђа које расте из вулканских стена загрејаних голфском струјом, а ананас је, кажу, најслађи на свету.
Осим тога, Азори су једино место у Европи на ком постоје плантаже чаја. Фабрика Гориана (Gorreana) постоји од 1883. године и осим што се у њој може видети процес производње и обавити дегустација, неизбежно је и искуство шетње кроз поља чаја.
На изолованим острвима културна понуда је ограничена, али су чести сеоски вашари и сличне светковине. Јединствени догађај је сумануто бежање од бикова који су везани дугим канапима (“tourada a corda”) и ова активност се дешава готово сваког викенда у многим селима на острву Терсеира. То је тренутак кад хиљаде људи изађе из кућа, улице се затворе за аутомобиле и сви се посвете “спорту”.
Бикови јуре оне најхрабрије (и најпијаније) уским улицама, учесници најчешће заврше тако што се попну уз најближу ограду, а четири човека контролишу канапе којима су животиње везане. За разлику од кориде у Шпанији или Португалу, животиње никад не буду повређене или убијене.
Градови и генерално урбани живот нису јача страна архипелага, али далеко од тога да се нема шта видети. Уређеношћу и лепом архитектуром истиче се Агра ду Ероижмо (Angra do Heroísmo), град са 35.000 становника на острву Терсеира, која је и историјски најзначајнији град Азора, мада не и највећи.
Вековима је овде био пит-стоп славних морепловаца, у град су стизали зачини, новотарије са далеких путовања, бродови пуни сребра из Америке и злата из Бразила и од успутне станице Ангра се временом претворила у космополитску, надалеко познату луку коју су све чешће “посећивали” и пирати.
Ангра је 1983. уписана на UNESCO списак светске култуне баштине, а данас је то градић јединственог шарма познат по својим гвозденим балконима, прозорима са орнаментима и импозантној тврђави Сао Жоао Баптиста.
Наравно, ништа без стазе за пешачење – у близини Агре налази се Монте Бразил, малено полуострво које је заправо остатак некадашњег вулкана. Релативно лак успон завршава се на видиковцу са ког је поглед на Атлантик незабораван.
Ако волите Португалију, предлажемо да обиђете и бајковито село Обидош
Аутор текста: Н. Голошин (2019)
Преузмите андроид апликацију.
