Ako bih vam rekla da postoji arhipelag od devet ostrva prepunih endemske flore i faune, gde možete spavati u vulkanskim kraterima, šetati kroz polja čaja i lovorove šume, kupati se u toplim vodopadima i posmatrati 27 različitih vrsta delfina i kitova, i to u Evropi, da li biste verovali? Meni samoj je, kada sam prvi put čula za Azorska ostrva, autonomnu pokrajinu Portugala u nedođiji Atlantskog okeana, bilo teško da poverujem.
Iako u poslednje vreme popularnost Azora raste, uglavnom zahvaljujući brojnim internet top listama najlepših ostrva na kojima se redovno visoko kotiraju, ovaj arhipelag je i dalje jedna od najbolje čuvanih tajni Evrope.
Do samo pre nekoliko godina turista na Azorima, zbog preskupih avio karata, gotovo i da nije bilo, osim ponekog portugalskog imigranata-povratnika iz Kanade i SAD. To se promenilo kada je u proleće 2015, a protiv volje većine lokalnog stanovništva, niskobudžetna avio kompanija Rajaner uspostavila prve linije do Ponta Delgade – glavnog grada najvećeg od devet ostrva, Sao Migel.
Odjednom je ostatak Evrope čuo za Azore, a nedugo zatim i ja sam dobila priliku da ih prvi put posetim. Od tada se vraćam Azorima kad god mogu – bilo u svrhu digitalnog detoksa, bilo u potrazi za novim nijansama plave i zelene ili za mestom gde vreme teče nešto sporije.
Lična karta
Azorska ostrva su prozvana evropskim Havajima i iako politički pripadaju starom kontinentu, u svakom smislu se razlikuju od svega što su nam prve asocijacije na Evropu. Devet naseljenih ostrva jedinstvenih karakteristika nastala su kao posledica vulkanskih i seizmičkih aktivnosti pre osam miliona godina.
Arhipelag se nalazi na oko 1500 kilometara od Lisabona i 2500 kilometara od kanadske obale – jednostavnije rečeno – u sred Atlantika. Na Azorima živi blizu 250.000 stanovnika i oko 95.000 – krava.
Čitav arhipelag se prostire na oko 600 kilometara. Ostrva su podeljena u tri grupe. Na istoku imamo Santa Mariju – prvo ostrvo koje su Portugalci naselili, 1431. godine i Sao Migel, najveće ostrvo arhipelaga.
U centralnu grupu spadaju malena Grasioza, zelena Terseira, Sao Žorž oivičen lavom, Fajal, ostrvo gde svraćaju jedrilice iz celog sveta, i Piko koji je dom najvišem vrhu Portugala, istoimenom 2351. metra visokom vulkanu. Zapravo, ako bi se visina Pika merila ne od površine vode, nego od dna okeana, on bi bio jedna od najviših planina na svetu.
Nama najudaljenija je zapadna grupa ostrva. Nju čine Floreš, ostrvce načičkano hortenzijama i Korvo, najmanje od svih devet ostrva koje se može obići za jedan dan – pešice.
Klima na Azorima je umerena. Temperatura retko pada ispod 10ºC, a leti se uglavnom kreće oko 25ºC. Koje god da je godišnje doba, kiša je neizbežna, najčešće više puta dnevno. Leti je to kiša zbog koje ni ne vredi otvarati kišobran, dok zimi može da izazove ozbiljne probleme u saobraćaju između ostrva i kašnjenje i otkazivanje brodova i aviona.
Azore je svakako najbolje posetiti između juna i septembra, kada su šanse za nevreme najmanje i ima najviše sunčanih sati.
Šta raditi na Azorima
Svaka poseta Azorima omogućava potpuno novu dimenziju bliskosti s prirodom, zanimljiva iskustva u interakciji sa lokalnim stanovništvom i pravo je uživanje za gurmane u potrazi za kvalitetnim domaćim namirnicama.
Arhipelag važi za jednu od najzelenijih destinacija na svetu. Gde god da krenete nailazićete na lagune, jezera, vodopade, vulkanske kratere, džinovske hortenzije i litice sa kojih puca pogled na Atlantik. Ovi idilični predeli su i dalje neiskvareni masovnim turizmom, ali je pitanje trenutka kada će se to desiti.
Azori su savršena destinacija za (avan)turiste i ljubitelje prirode. Na devet ostrva postoji na stotine staza za pešačenje, od laganih do onih na kojima srce dobro ubrza, i sve su besprekorno obeležene. Za svaku od njih možete dobiti detaljni prospekt i savet, kako na zvaničnim sajtovima, tako i u kioscima za turističke informacije.
Najinteresantniji pešački izazov svakako je uspon na Piko, uz mogućnost noćenja u krateru. Hajk do vrha traje između četiri i šest sati, a nagrada za trud je pogled na čitavu centralnu grupu ostva.
Topla preporuka stoji i za zahtevni treking “Crne misterije” (Misterios Negros) koji nas vodi kroz endemske šume ostrva Terseira. Staza vijuga preko različitih formacija lave i korenja drveća, kroz džunglolike predele između lovora, vresa i stabala kedra, a sve to između dva vulkana. Paleta boja i mirisa se ne da opisati.
Neizbežna je i šetnja do čuvene Lagune “Sedam gradova” (Lagoa das Sete Cidadas). Slika dva jezera, jednog zelenog a drugogo plavog, razdvojenih uskom prevlakom, najčešća je razglednica sa Azora i teško je ne zapitati se da li se fotograf malčice poslužio fotošopom.
Kad sam i sama stigla na “Kraljevski vidikovac” (Miradouro da Vista do Rei) odakle puca pogled na ova dva jezera, uverila sam se da najlepši filteri i efekti zapravo nisu digitalni. Ovaj prirodni fenomen objašnjen je srceparajućom legendom koju lokalci rado prepričavaju.
Plavooka princeza i zelenooki čobanin su se zaljubili, ali je princezin otac bio protiv njihove veze. Dok su bez prestanka plakali nad svojom sudbinom, obojili su jezera u boje svojih očiju – princeza u plavo, čobanin u zeleno.
Azori su jedno od retkih mesta u Evropi na kom možemo posmatrati kitove, i to 27 različiih vrsta. Lov na kitove, nekada osnovna privredna grana arhipelaga, zabranjen je pre više od tri decenije. Sada potomci penzionisanih kitolovaca prepričavaju dramatične pecaroške priče i nude izlete brodovima i čamcima sa kojih kitove možete videti na svega nekoliko metara udaljenosti.
Iako mnogi kitovi borave u vodama Azora tokom cele godine najbolje ih je potražiti s proleća, dok se druže i flertuju, pa u tu svrhu skaču i mašu perajima. Kao bonus, čamac uvek okruže i prijateljski nastrojeni delfini, a za one sklonije avanturama može se upriličiti i ronjenje sa ajkulama.
Na Azorima se živi ne samo u senkama vulkana nego i u njihovim kalderama (krater koji nastane kad se vulkan uruši sam u sebe), a jedinstvena geološka svojstva arhipelaga su iskorištena na najrazličitije načine. Zbog 26 aktivnih ali trenutno uspavanih vulkana i vulkanskih sistema, često ćemo na Azorima naići na barice u kojima je voda dostigla sto stepeni Celzijusa, na gejzire i na tlo koje se puši od vulkanskih isparavanja.
Tako postoje brojni termalni bazeni gde se možete opustiti u prirodno toploj vodi, ali i rupe u zemlji duboke po nekoliko metara u kojima se satima na pari kuva ukusno jelo od mesa i povrća – Cozido das Furnas. Ovo jelo nikako ne možete pripremiti kod kuće, osim ako imate aktivni vulkan u sopstvenom dvorištu.
Na Sao Migelu nalazi se i vodopad čija je temperatura oko 26 stepeni (Caldeira Velha), lokal bez premca za opuštanje nakon dugih šetnji.
Razumljivo, prate se parametri koji ukazuju na potencijalne ozbiljnije vulkanske aktivnosti. Poslednja veća erupcija desila se krajem pedesetih godina i trajala je 13 meseci, kada se probudio vulkan Kapelinjoš na ostrvu Fajal.
Azorska ostrva su prilično insteresantna destinacija i kada su gurmanluci u pitanju. Ovde se meso, mleko i sir dobijaju od krava koje po čitav dan i noć borave u prirodi, proizvodi se vino od grožđa koje raste iz vulkanskih stena zagrejanih golfskom strujom, a ananas je, kažu, najslađi na svetu.
Osim toga, Azori su jedino mesto u Evropi na kom postoje plantaže čaja. Fabrika Goriana (Gorreana) postoji od 1883. godine i osim što se u njoj može videti proces proizvodnje i obaviti degustacija, neizbežno je i iskustvo šetnje kroz polja čaja.
Na izolovanim ostrvima kulturna ponuda je ograničena, ali su česti seoski vašari i slične svetkovine. Jedinstveni događaj je sumanuto bežanje od bikova koji su vezani dugim kanapima (“tourada a corda”) i ova aktivnost se dešava gotovo svakog vikenda u mnogim selima na ostrvu Terseira. To je trenutak kad hiljade ljudi izađe iz kuća, ulice se zatvore za automobile i svi se posvete “sportu”.
Bikovi jure one najhrabrije (i najpijanije) uskim ulicama, učesnici najčešće završe tako što se popnu uz najbližu ogradu, a četiri čoveka kontrolišu kanape kojima su životinje vezane. Za razliku od koride u Španiji ili Portugalu, životinje nikad ne budu povređene ili ubijene.
Gradovi i generalno urbani život nisu jača strana arhipelaga, ali daleko od toga da se nema šta videti. Uređenošću i lepom arhitekturom ističe se Agra du Eroižmo (Angra do Heroísmo), grad sa 35.000 stanovnika na ostrvu Terseira, koja je i istorijski najznačajniji grad Azora, mada ne i najveći.
Vekovima je ovde bio pit-stop slavnih moreplovaca, u grad su stizali začini, novotarije sa dalekih putovanja, brodovi puni srebra iz Amerike i zlata iz Brazila i od usputne stanice Angra se vremenom pretvorila u kosmopolitsku, nadaleko poznatu luku koju su sve češće “posećivali” i pirati.
Angra je 1983. upisana na UNESCO spisak svetske kultune baštine, a danas je to gradić jedinstvenog šarma poznat po svojim gvozdenim balkonima, prozorima sa ornamentima i impozantnoj tvrđavi Sao Žoao Baptista.
Naravno, ništa bez staze za pešačenje – u blizini Agre nalazi se Monte Brazil, maleno poluostrvo koje je zapravo ostatak nekadašnjeg vulkana. Relativno lak uspon završava se na vidikovcu sa kog je pogled na Atlantik nezaboravan.
Ako volite Portugaliju, predlažemo da obiđete i bajkovito selo Obidoš
Autor teksta: N. Gološin (2019)
Preuzmite android aplikaciju.
