Prema legendi, francuski vojnik Nikola Šoven je teško ranjen u Napoleonovim ratovima. Kao ratni invalid Šoven je dobijao penziju zbog zasluga u ratovima, mada to nije bilo dovoljno za život. Nakon što je Napoleon abdicirao, Šoven je ostao fanatični Bonapartista, uprkos nepopularnosti takvog gledišta u periodu Burbonske restauracije Francuske. Njegova slepa posvećenost tom shvatanju, uprkos tome što nije bilo opšte prihvaćeno, a uz to i osporavano od strane neistomišljenika, podstakla je kasnije korišćenje termina šovinizam.
Pojam šovinizam se u mnogobrojnim rečnicima stranih reči i izraza objašnjava kao vrsta mržnje prema pripadnicima drugih etničkih grupa ili nacija, uz obavezno isticanje i favorizovanje svoje klase, nacije i etničke grupe.
Međutim, ono što je zanimljivo sa sociološkog aspekta ukoliko posmatramo medijsko nebo Srbije i ponašanje određenog kruga ljudi kroz politički aktivizam jeste upravo pojava autošovinizma.
Autošovinizam, a ponekad i samomržnja je specifična vrsta šovinizma koju mogu posedovati pojedinac ili grupa, a koja se ogleda u izrazito negativnim predrasudama, mržnje, preziru, netoleranciji i agresivnosti prema sopstvenoj naciji.
Autošovinizam predstavlja složenicu grčke reči auto (sȃm) i šovinizam, tako da u najširem smislu označava samomržnju.
Klasičan primer izraženog autošovinizma danas možemo da vidimo na ulicama Novog Sada, gde se u bezumnim akcijama uništavaju murali sa nacionalnim obeležjima i srpskom trobojkom.
Ovakve ispade uglavnom čine ljudi koji su od države dobili besplatno školstvo, zdravstvo a i zaposlenje.
Prosečan autošovinista u Novom Sadu je kvazintelektualac ili pseudointelektualac, borac za ekologiju, student u tridesetim godinama, uglavnom na nekom od društvenih fakulteta ili propali umetnik od pedeset godina koga ceo svet ne razume.
Reč je o ljudima koji su buntovnici bez razloga i koji smatraju da je srpski narod kriv za sve loše što se desilo na prostoru Balkana.
Takođe, reč je o našim sugrađanima koji misle da svakom Srbinu koji pomisli da država Srbija treba nešto da dobije, treba da se u najmanju ruku odrubi glava ili da se pošalje u neki od kazamata na Zapadu.
Naši sugrađani, autošovinisti mrze srpsku zastavu, grb i himnu. Oni se groze Bože pravde, jer su uglavnom ateisti i smatraju da Bog ne treba da deli nikakvu pravdu, jer pobogu, Bog ne postoji.
Oni se groze Kosova i Metohije i smatraju da im je južna srpska pokrajina omča oko vrata.
Njima su krivi zidovi na kojima su naslikani srpski motivi i oni svoje frustracije leče prosipanjem farbe na iste. Oni se ježe od Vidovdana 1389. godine. Oni se jednostavno ježe od reči Srbija.
Za njih ostaje samo jedna poruka – KO SE STIDI PORIJEKLA, VAZDA RĐA DOVIJEKA.
G.B.
Gračanica: Godišnjica Martovskog pogroma – sećanje na sva stradanja Srba na KiM
Preuzmite android aplikaciju.
