Према легенди, француски војник Никола Шовен је тешко рањен у Наполеоновим ратовима. Као ратни инвалид Шовен је добијао пензију због заслуга у ратовима, мада то није било довољно за живот. Након што је Наполеон абдицирао, Шовен је остао фанатични Бонапартиста, упркос непопуларности таквог гледишта у периоду Бурбонске рестаурације Француске. Његова слепа посвећеност том схватању, упркос томе што није било опште прихваћено, а уз то и оспоравано од стране неистомишљеника, подстакла је касније коришћење термина шовинизам.
Појам шовинизам се у многобројним речницима страних речи и израза објашњава као врста мржње према припадницима других етничких група или нација, уз обавезно истицање и фаворизовање своје класе, нације и етничке групе.
Међутим, оно што је занимљиво са социолошког аспекта уколико посматрамо медијско небо Србије и понашање одређеног круга људи кроз политички активизам јесте управо појава аутошовинизма.
Аутошовинизам, а понекад и самомржња је специфична врста шовинизма коју могу поседовати појединац или група, а која се огледа у изразито негативним предрасудама, мржње, презиру, нетолеранцији и агресивности према сопственој нацији.
Аутошовинизам представља сложеницу грчке речи ауто (сȃм) и шовинизам, тако да у најширем смислу означава самомржњу.
Класичан пример израженог аутошовинизма данас можемо да видимо на улицама Новог Сада, где се у безумним акцијама уништавају мурали са националним обележјима и српском тробојком.
Овакве испаде углавном чине људи који су од државе добили бесплатно школство, здравство а и запослење.
Просечан аутошовиниста у Новом Саду је квазинтелектуалац или псеудоинтелектуалац, борац за екологију, студент у тридесетим годинама, углавном на неком од друштвених факултета или пропали уметник од педесет година кога цео свет не разуме.
Реч је о људима који су бунтовници без разлога и који сматрају да је српски народ крив за све лоше што се десило на простору Балкана.
Такође, реч је о нашим суграђанима који мисле да сваком Србину који помисли да држава Србија треба нешто да добије, треба да се у најмању руку одруби глава или да се пошаље у неки од казамата на Западу.
Наши суграђани, аутошовинисти мрзе српску заставу, грб и химну. Они се грозе Боже правде, јер су углавном атеисти и сматрају да Бог не треба да дели никакву правду, јер побогу, Бог не постоји.
Они се грозе Косова и Метохије и сматрају да им је јужна српска покрајина омча око врата.
Њима су криви зидови на којима су насликани српски мотиви и они своје фрустрације лече просипањем фарбе на исте. Они се јеже од Видовдана 1389. године. Они се једноставно јеже од речи Србија.
За њих остаје само једна порука – КО СЕ СТИДИ ПОРИЈЕКЛА, ВАЗДА РЂА ДОВИЈЕКА.
Г.Б.
Gračanica: Godišnjica Martovskog pogroma – sećanje na sva stradanja Srba na KiM
Преузмите андроид апликацију.
