Mostobran je, u vreme kada su se vojevali ratovi na našem području, bio nezaobilazna stavka u vojnim strategijama zbog svoje artiljerijske kule sa pet toparnica.
Radilo se o tvrđavi nepravnilog oblika, čija je ravna osnova bila okrenuta ka Dunavu, bedemi i kapije prema gradu, a njegov osnovni zadatak bio je da štiti prilaz Petrovaradinskoj tvrđavi, te brani prelaz preko Dunava koji je bio obezbeđen pontonskim mostom.
Mostobran je nastao 1694. godine, kada je i sam Novi Sad počeo aktivno da se izgrađuje.
Bio je smešten na današnjem Keju žrtava racije, tačnije, između Dunavske i Radničke ulice.
Da biste preko pontonskog mosta prešli na sremsku stranu Dunava u to vreme, morali biste proći mostobranom, što kolima, što pešice.
Zbog velike koncentracije ljudi na ovom prostoru, postavljene su klupe i zasađene razne vrste drveća, koje su u toplim danima predstavljale ogromno olakšanje i siguran hlad za sve pešake.
Tako je, vremenom, jedno od omiljenih novosadskih šetališta postao i Brukšanac, kako su meštani još nazivali ovo utvrđenje.
O čuvenom šetalištu Promenada sigurno ste čuli razne priče, jer šta je “novosadskije“ nego sa “kolena na koleno“ prenositi kako je nekada bilo lepo?
Promenada se prostirala sve od kraja Dunavske ulice, duž obale Dunava, pa mostobranom do parobrodske stanice.
Vremenom, na tom prostoru počeli su da se otvaraju kiosci, kafane, a na kraju i da se uređuje, naš omiljeni, Dunavski park.
Na sredini mostobrana nalazio se kameni put za kola koji je u stopu pratila pešačka zona smeštena tik uz njega, dok su sa obe strane puta bila vežbališta gde su se vršile vojne obuke.
Mostobran je, moramo priznati, u ono vreme bio jedna vrsta atrakcije za starosedeoce. Novosađani su često voleli da dolaze na njega, te da gledaju kako brodovi prolaze “kroz“ pontonski most i čekaju da se saobraćaj preko mosta ponovo uspostavi.
Brodovi koji su prolazili Dunavom, na kome se rečni saobraćaj odvijao znatno više nego danas, uglavnom su ili transportovali industrijsku robu, ili nosili hranu u Nemačku i Austriju.
Otvaranje mosta predstavljalo je početak proleća, otvaranje sezone romantičnih šetnji preko mosta, te rasterećenje zamršenog saobraćaja između Novog Sada i okoline.
Mini tvrđava, koja je nekada služila za odbranu mostova, izgubila je sav svoj strateški značaj kada je Grad Novi Sad 1923. godine sa Kraljevinom SHS potpisao ugovor o ustupanju mostobrana gradu.
Iste godine, ovo utvđrenje je srušeno.
Do 1965. na kraju Radničke ulice mogli ste videti ostatke bedema i kapija nekadašnjeg mostobrana, dok je ispod Spomenika žrtvama racije, uz samu obalu reke, do danas sačuvan ostatak ovog utvrđenja.
Radi se o kamenom stubu, izgrađenom 1831. godine, koji je služio za merenje vodostaja na pristaništu.
Danas je ovaj stub jedino šta je ostalo od Brukšanca…
U trampi sa urbanizacijom mnogo smo dobili, po visokoj ceni, jer smo mnogo i dali, a na kraju smo stigli do toga da mnogi Novosađani ni ne znaju za postojanje prve i najvažnije linije odbrane od svih rečnih opasnosti onog vremena.
Da ne postoje fotografije, verovatno bi i priča o mostobranu postala urbana legenda, kao i priča o postojanju podzemnih tunela ispod Dunava?
Osim ako… uskoro ne otkrijemo da je i ta priča istinita.
Preuzmite android aplikaciju.
