Mandarinsko drvo, srebrna kajsija ili u narodu stablo poznatije kao ginko biloba danas se uglavnom sreće kao divlja vrsta drveća samo u planinama jugoistočne Kine, međutim jedno posebno očuvano stablo ginka krasi ulaz u jedan novosadski hotel.
U pitanju je stablo ginka kod hotela ,,Park“ u Novom Sadu, koje je stavljeno pod zaštitu kao Spomenik prirode III kategorije, od lokalnog značaja.
Ginko potiče od kineskih reči ,,gin“ (srebro) i ,,hing“ (kajsija) što u prevodu znači srebrna kajsija. Danas znamo da ginko nije voće, niti je srebrno, ali je tako delovalo onima koji su ga davno zapazili pa se ime više nije ni menjalo.
Ginko biloba nosi naziv i ,,živi fosil“ jer je bio široko rasprostranjen u doba jure, od pre oko 200 miliona godina, u vreme kada je rod ginka obuhvatao više vrsta, koje su iščezle neposredno pre tercijara. Ginko je listopadno drvo koje dostiže visinu preko 30 metara i debljinu stabla od preko 2 metra.
Stablo ginka kod hotela ,,Park“ predstavlja izuzetan primerak očuvanog stoletnog stabla koga karakteriše prostorna i hortikulturna povezanost sa celinom Futoškog parka, čime ovo stablo pored vitalnosti doprinosi i dekorativnošću područja ovog dela grada.
Zgrada hotela ,,Park“ je izgrađena 1962. godine prema projektu koji je za Urbanističko-projektni biro 1959. godine uradio bračni par Đorđević, Sibin i Milena. Hotel ,,Park“ je prvi posleratni novosadski hotel koji je mogao da usluži skoro hiljadu gostiju. Arhitektura bračnog para Đorđević će vremenom poprimiti spomenički karakter, a ovaj hotel će ostati kao primer arhitektonskog izraza svog vremena, kao znameniti deo arhitektonske baštitne grada Novog Sada.
Upravo je integralnost jedna od temeljnih vrednosti ovog zaštićenog područja, jer je ispoljena u funkcionalnoj povezanosti Spomenika prirode ,,Futoški park“ i reprezentativnog dela hotela ,,Park“ koji je nekada činio celinu uređenog parkovskog prostora kompleksa Jodne banje.
Listovi i seme stabla ginka koriste se kao lekoviti sastojci, a prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. godine. (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Osim toga ginko je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh.
Dud na Čenejskom salašu jedan je od najstarijih živih predstavnika svoje vrste (Morus alba L.) i najstarije stablo duda na teritoriji grada Novog Sada.
Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju i na taj način poboljšava snabdevenost mozga kiseonikom. Deluje antioksidativno, smanjujući oksidaciju masti i oštećenja nervnih ćelija usled oksidativnog stresa.
Osnovni cilj zaštite ginka kod hotela ,,Park“ je očuvanje starog stabla prvenstveno sprečavanjem procesa degradacije, unapređivanjem kroz stručan pristup koji podrazumeva proučavanje i praćenje tokom vremena.
Odlukom Skupštine grada Spomenik prirode ,,Stablo ginka kod hotela ,,Park“ u Novom Sadu“ stavljeno je pod zaštitu 2019. godine čime je još jednom dokazano da je zaštita životne sredine danas jedan od ključnih prioriteta u radu gradske vlasti.
Preuzmite android aplikaciju.
