Drage naše Novosađanke, srećan vam Međunarodni dan žena, naveliko poznat kao 8. mart.
Sve i da ste negde zaboravili vaš kalendar, kada osvane osmomartovsko jutro u Novom Sadu, prosto je nemoguće ne primetiti da u pitanju nije jedan od običnih, dosadnih, novosadskih dana.
Asocijacije na ovaj praznik su brojne i razlikuju se od čoveka do čoveka. Koja je vaša?
Da li je to Giga Moravac koji preznojan pod svojom šubarom krije zlato i odaje sliku pravog džentlmena, to što na svakom ćošku možete kupiti cvet za neku vama dragu damu, ili su to sve one znamenite žene koje su ostavile značajan trag u našoj istoriji?
Nažalost, samo nekolicini naših sugrađana bi asocijacija na današnji praznik u misli dovela neke značajne Novosađanke bez čijeg postojanja naša sadašnjica ne bi bila ovakva kakva jeste.
Češljajući kroz srpsku istoriju, a posebno kroz njen lokalni segment, susreli smo se sa mnogim ženskim imenima, za koja smo na kraju krajeva, oduvek i znali…
Hajde da bolje upoznamo znamenite žene Novog Sada:
Mileva Marić Ajnštajn bila je simbol ženske požrtvovanosti za svoju porodicu i primer osobe koja se pored svih potencijala odrekla svoga života i stavila uspeh svog muža kao svoj primarni cilj. Kako je njena veza sa Albertom Ajnštajnom jačala, sve više je oslabljivala vezu između Milene i fakulteta, te je ona u jednom momentu odlučila da se odrekne doktorata i zajedničkim snagama pronađu Albertu najbolji mogući posao kojim će izdržavati porodicu.
Marija Trandafil bila je najveća srpska dobrotvorka koja je iza sebe ostavila “Zavod za negu i izdržavanje sirote i siromašne srpske dece“. Danas se na mestu ovog velikog sirotišta nalazi Matica srpska, dragulj novosadske kulture, a trg na kome se nalazi nazvan je po njenom imenu. U toku svog života učinila je mnoga dobra dela, a jedno od njih je i totalna rekonstrukcija Nikolajevske crkve u kojoj je i sahranjena.
Milica Tomić bila je urednica i vlasnica najčitanijeg ženskog časopisa starog Novog Sada, časopisa “Žena“ kome je posvetila ceo život. Bila je prva kod nas koja je u štampu uključila i one “ženske“ teme o školovanju dece, istorijatu ženskog pokreta u Evropi, ženskim društvima i pitanjima itd… Pored svojih mnogobrojnih uspeha, bila je poznata i po tome što je ćerka velikog Svetozara Miletića.
Anka i Milica Ninković bile su prve žene koje su aktivno učestovale u političkom životu. One su, zapravo, bile članice socijalističkog pokreta Svetozara Markovića i kroz tu vrstu politike zalagale su se za emancipaciju žena. Zbog ovih činjenica i dalje se smatraju jednim od najvećih feministkinja koje su ikada hodale Novim Sadom.
Savka Subotić veoma se glasno borila za ženska prava. Bila je prva predsednica narodnog ženskog saveza i Kola srpskih sestara. Upravo je ona stajala iza osnivanja raznih ženskih zadruga koje su služile za obrazovanje siromašnih devojčica. U Evropi je bila poznata kao “Majka svoga roda“ jer je uspešno realizovala program ekonomskog osnaživanja seoskih žena.
Anica Savić-Rebac bila je jedna od najvećih intelektualki, ne samo u Novom Sadu, već i u čitavoj Srbiji. Ona je već u svojoj dvanaestoj godini prevodila Bajrona, pa nije bilo iznenađenje kada je, nakon završenih studija, tako lagano odbranila doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Beogradu.
Jelena Kon je jedna od značajnih Novosađanki koja se kroz istoriju ističe zbog svoje velike brige o deci. Ona je uspela da skloni fokus sa različitih veroispovesti ondašnjih Novosađana i sve ih zajedno okupi oko ideje pomaganja deci. Pored mnogih velikih dela koja je učinila za života, za njen najveći podvig smatra se izgradnja “Doma kore hleba“.
Preuzmite android aplikaciju.