Драге наше Новосађанке, срећан вам Међународни дан жена, навелико познат као 8. март.
Све и да сте негде заборавили ваш календар, када осване осмомартовско јутро у Новом Саду, просто је немогуће не приметити да у питању није један од обичних, досадних, новосадских дана.
Асоцијације на овај празник су бројне и разликују се од човека до човека. Која је ваша?
Да ли је то Гига Моравац који презнојан под својом шубаром крије злато и одаје слику правог џентлмена, то што на сваком ћошку можете купити цвет за неку вама драгу даму, или су то све оне знамените жене које су оставиле значајан траг у нашој историји?
Нажалост, само неколицини наших суграђана би асоцијација на данашњи празник у мисли довела неке значајне Новосађанке без чијег постојања наша садашњица не би била оваква каква јесте.
Чешљајући кроз српску историју, а посебно кроз њен локални сегмент, сусрели смо се са многим женским именима, за која смо на крају крајевa, одувек и знали…
Хајде да боље упознамо знамените жене Новог Сада:
Милева Марић Ајнштајн била је симбол женске пожртвованости за своју породицу и пример особе која се поред свих потенцијала одрекла свога живота и ставила успех свог мужа као свој примарни циљ. Како је њена веза са Албертом Ајнштајном јачала, све више је ослабљивала везу између Милене и факултета, те је она у једном моменту одлучила да се одрекне доктората и заједничким снагама пронађу Алберту најбољи могући посао којим ће издржавати породицу.
Марија Трандафил била је највећа српска добротворка која је иза себе оставила “Завод за негу и издржавање сироте и сиромашне српске деце“. Данас се на месту овог великог сиротишта налази Матица српска, драгуљ новосадске културе, а трг на коме се налази назван је по њеном имену. У току свог живота учинила је многа добра дела, а једно од њих је и тотална реконструкција Николајевске цркве у којој је и сахрањена.
Милица Томић била је уредница и власница најчитанијег женског часописа старог Новог Сада, часописа “Жена“ коме је посветила цео живот. Била је прва код нас која је у штампу укључила и оне “женске“ теме о школовању деце, историјату женског покрета у Европи, женским друштвима и питањима итд… Поред својих многобројних успеха, била је позната и по томе што је ћерка великог Светозара Милетића.
Анка и Милица Нинковић биле су прве жене које су активно учестовале у политичком животу. Оне су, заправо, биле чланице социјалистичког покрета Светозара Марковића и кроз ту врсту политике залагале су се за еманципацију жена. Због ових чињеница и даље се сматрају једним од највећих феминисткиња које су икада ходале Новим Садом.
Савка Суботић веома се гласно борила за женска права. Била је прва председница народног женског савеза и Кола српских сестара. Управо је она стајала иза оснивања разних женских задруга које су служиле за образовање сиромашних девојчица. У Европи је била позната као “Мајка свога рода“ јер је успешно реализовала програм економског оснаживања сеоских жена.
Аница Савић-Ребац била је једна од највећих интелектуалки, не само у Новом Саду, већ и у читавој Србији. Она је већ у својој дванаестој години преводила Бајрона, па није било изненађење када је, након завршених студија, тако лагано одбранила докторску дисертацију на Универзитету у Београду.
Јелена Кон је једна од значајних Новосађанки која се кроз историју истиче због своје велике бриге о деци. Она је успела да склони фокус са различитих вероисповести ондашњих Новосађана и све их заједно окупи око идеје помагања деци. Поред многих великих дела која је учинила за живота, за њен највећи подвиг сматра се изградња “Дома коре хлеба“.
Преузмите андроид апликацију.
