Колико је допринела новинарству, новинарка и књижевница Милица Јаковљевић, познатија као Мир Јам, говори чињеница да је уврштена у монографији о два века српског новинарства (1791-1991), међу сто најзначајнијих новинара.
Рођена је 22. априла 1887. године у Јагодини, док је детињство и младост претежно провела у Крагујевцу. Одрасла је у великој породици, са самохраним оцем, Јашом Јаковљевићем, државним чиновником.
У Крагујевцу је завршила и учитељску школу. Док је након тога почела да ради као учитељица у селу Крви Вир. Након Великог рата пут је води у Београд, где је и започела своју новинарску каријеру.
Иако је данас памтимо по писању романа, чувена Мир Јам била је и истакнута новинарка која је озбиљно и документовано писала о женама и за жене. Њен највећи допринос у новинарству јесу њена дела посвећена свим женама и њиховим правима. Мир Јам се током свог живота највише борила за афирмацију права жена.
Милица Јаковљевић званично започиње новинарску каријеру 1. јуна 1921. године.
Првобитно је радила пет година у “Новостима”, док касније, наредних 15 година, ради у “Недељним илустрацијама”.
Након Другог светског рата накратко објављује текстове у “Гласу”.
Веома се добро истакла у Новостима, где је након кратког времена стекла право да потписује своје текстове. Најчешће је писала путописе, уређивала рубрику “Женски свет” где је обрађивала актуелне теме. О моди, музици, мушко-женским односима и позориштима.
Њен стил је био оригиналан, а уједно једноставан, разумљив и елегантан. Писала је тако да свако разуме написано.
Највећи део каријере провела у листу “Недељне илустрације” где је уређивала рубрике. Тако истакнута и јединствена, сматра се да је била “срце редакције”.
Њен рад се изузетно ценио јер се дотакла озбиљних тема попут: “Разлике у сексуалној психологији жена и мушкараца”, “Треба ли жена да ради ван куће” и многе друге. Такође, поред класичних текстова, објављивала је и романе у наставцима.
Када је у питању приватан живот Мир Јам, о њему се мало зна. Познато је да се никада није удавала. Док у својој аутобиографији открива тек понеки детаљ из свог љубавног живота.
Када је након рата одбила да ради за тадашње колаборационистичке листове, остаје без новца и остатак живота проводи у сиромаштву.
Мир Јам умире 1952. године, сама и забораљена.
Иза себе је оставила многобројна дела, док су најпознатија: “Рањени орао”, “Самац у браку”, “Грех њене мајке”, “То је било једне ноћи на Јадрану”, “Непобедиво срце”, “Отмица мушкарца”, “У словеначким горама”, “Мала супруга”, “Дама у плавом”, “Девојка са зеленим очима”, “Часна реч мушкарца”, “Све оне воле љубав”, “Тамо далеко”, “Еманципована породица”. Нека од ових дела су и екранизована, те их данас радо гледамо преко малих екрана.
Преузмите андроид апликацију.
