Srbija mora da sprovede reforme, uskladi spoljnu politiku sa EU i napreduje u dijalogu sa Prištinom, rekao je šef Delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre.
On je sinoć za RTS istakao da je sada pravo vreme za otvaranje klastera budući da je Unija u pravom zamahu procesa proširenja.
Žiofre, koji je u sredu predao premijeru Milošu Vučeviću Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, naveo je da je od njegovog dolaska na funkciju 2021. godine, otvoren jedan klaster u pregovorima o pristupanju Srbije, ali da je svaki izveštaj EK pokazao spremnost za otvaranje klastera 3.
„Taj klaster je tehnički spreman i odnosi se na konkurentnost i inkluzivan rast. Dakle, potrebno je da Srbija nastavi sa reformama. Ipak, sistem funkcioniše tako da zemlje članice odlučuju o otvaranju, ne samo na osnovu tehničke spremnosti, već i na osnovu napretka u osnovama, poput vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe, važan je i napredak u dijalogu sa Prištinom“, rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, cilj EU je da se klaster otvori, zato što je Unija, kako je naveo, u pravom zamahu procesa proširenja.
„Potpuno smo u drugačijoj situaciji nego pre tri ili dve godine i moramo to da iskoristimo. Neophodno je da kroz reforme stvorimo uslove za to da zemlje članice kažu kako su spremne za otvaranje i ovog i narednih klastera. Naziv igre je intenziviranje reformi“, objasnio je ambasador Delegacije EU u Beogradu.
Žiofre je naveo i da je to što su mnogi evropski zvaničnici boravili u Srbiji tokom proteklih nedelja izvesna poruka.
On je dodao da je jedna od ključnih stvari usklađivanje spoljne politike Srbije i EU i da je to oduvek bio deo pregovora.
„U geostrateškom kontekstu, posle ruske agresije na Ukrajinu, to je postalo još važnije. Teško je pomisliti da možemo da imamo odnose sa Rusijom kao da je stanje normalno. U tom smislu je geostrateška orijentacija Srbije još važnija“, naveo je Žiofre.
Ambasador EU je saopštio da se od Beograda i Prištine očekuje napredak u dijalogu i sprovođenju obaveza.
„Sa jedne strane smo uspeli da postignemo Ohridski sporazum, kao neku vrstu puta ka normalizaciji odnosa. Obaveze iz tog sporazuma su postale deo evropskog puta Srbije, a isto važi i za Prištinu. Međutim, nismo videli mnogo napretka u sprovođenju. A mi težimo sproveđenju obaveza“, poručio je Žiofre.
Prema njegovim rečima, napredak u dijalogu i konstruktivan pristup Beograda je preduslov za finansiranje u okviru Plana rasta, koji je, kako je naglasio, „najambiciozniji program za region“.
Preuzmite android aplikaciju.
