Наша најопаснија змија, и најјача отровница у Европи, уочена је на Златибору, а реч је о великом примерку поскока.
“Изузетно леп примерак женке поскока, планина Златибор, клисура Грижа потока…”, наводи се у опису фотографија са лица места на Фејсбук групи „Путујмо по Србији“. Аутор даље описује и како је закључио да је реч о женки, како их препознати и разликовати.
“Разликовање мужјака и женке поскока (Випера аммодyтес) заснива се на полном диморфизму, који се најлакше уочава кроз боју, шаре и величину. Ево кључних разлика: Боја и шаре: Мужјаци су углавном светлосви до пепељасти са јасно израженом, тамном цик-цак шаром дуж тела. Женке су обично браонкасто-смеђе, бакарне или наранџасте нијансе, а њихова цик-цак шара је мање изражена и светлија, теже се разликује од основне боје тела. Величина: Мужјаци су генерално нешто већи и дужи од женки”, наводи он.
Искусни змијоловац Владица Станковић пре две недеље је извлачио поскока из једне српске породичне куће.
“Иначе, у мом послу 97 одсто свих интервенција чине неотровне змије, док се у свега 3 до 5 одсто случајева ради о отровницама. Ипак, дешава се. Има поскока, има проблема по Србији, а ми смо ту да их решавамо како знамо и умемо. То се дешава првенствено у сеоским кућама и викендицама где људи не бораве по 24 сата дневно. Тамо где нема сталног кретања, глодари први направе рупе и станишта. Змије се само надовежу на њих, користе њихове канале и прате извор хране. Када им се поклопе храна, вода и мир, оне ту бораве и то постане њихово привремено станиште”, објаснио нам је недавно искусни ловац.
Испричао је и да се хватање поскока догодило у Прокупљу, али да не постоји тачно место у Србији где отровница има највише, већ да се могу појавити било где куда им клима погодује.
“Конкретно, овај случај је био из околине Прокупља. Тамо их има, као и у осталим деловима Србије, осим у Београду и Војводини где их нема. Нормално је да отровнице постоје у природи. Поскоци се налазе на надморским висинама од 200 па све до 2.200 метара. Негде их има више, негде мање, али то је сасвим уобичајена појава сваке године”, истиче даље Владица.
Како даље објашњава Владица, у Србији постоје три врсте отровница – поскок, шарка и шарган.
“Поскок је наша најпознатија и најјача отровница, не само код нас него и у Европи. У просеку нарасте од 70 до 80 центиметара, мада у неким кањонима, где немају природних непријатеља, могу да се нађу и крупнији примерци који одскачу од просека. Поред њега, имамо и шарку, која се среће изнад 600 метара надморске висине, као и планинског шаргана. Шарган је веома редак, угрожен и живи само на високим планинама попут Шаре или Проклетија”, додаје.
Преузмите андроид апликацију.
