Iako još pre 5 godina, nismo ni slutili kako ćemo se snaći u ulozi Evropske prestonice kulture, zapravo, uveliko se šuškalo kako nam je 2021. godina rezervisala mesto u krugu najkulturnijih evropskih gradova.
Taj duh, uzbuđenje, te osećaj pripadnosti jednom tako velikom statusu, sve više je počeo da se oseća među građanima.
Istinska multikulturalnost grada zapravo se najviše ogleda u tome što mnoga novosadska deca u periodu od 15. decembra do 15. januara dobijaju po dva poklona, za dva Božića i dve Nove godine.
Zato, odmah u drugoj polovini decembra, kada od belog čarobnog pokrivača, često još nema ni traga, u Novom Sadu oživi jedan, pravi, praznični duh, te po uskom centru grada izniknu vesele kućice sa novogodišnjim suvenirima, kuvanim vinom i najfinijim slatkišima.
Ova čarolija se iz godine u godinu sve više razvija, a u odnosu na 2017. godinu, ona je postala jedan od simbola nematerijalnog kulturnog nasleđa našeg grada.
Te, za mnoge i ne tako davne, 2017. godine, u novogodišnjoj noći spekulisalo se o dočeku na Trgu slobode koji je trebao da okupi, do tada, rekordan broj ljudi. Nastupao je Zdravko Čolić.
Njegova pesma mirila je i najzakletije neprijatelje koji su se u tom trenutku mogli sresti na Trgu. Međutim, možda je ovo čak i prejaka metafora jer šta, osim “olajavanja“ kod komšija, Novosađani čine svojim “zakletim neprijateljima“?
“…Onda kad sam bio vojnik, kako si me voljela…“, odzvanjalo je sa centralne bine na Trgu dok je po svima nama padala kiša vatrometa koja nam je palila jakne.
To vam je, znate, nepisano pravilo. Na doček na Trgu, koliko god skockani bili, nosite isključivo stare jakne za koje ste sigurni da ćete lako preboleti ukoliko se unište.
Što od upaljenih cigareta ljudi koji stoje pored nas, koje u ritmu muzike i cuge često zalutaju u nečiji rukav, što od ostataka vatrometa, koji koliko god spektakularan bio, na kraju uvek završi po svima nama.
Te davne 2017. godine slavilo se, razume se, srpski, tri dana. Na Trgu su se u tom periodu smenjivali razni izvođači koji su naše sugrađane vodili od muzičkoj sjaja, do očaja, zavisi ko koji muzički žanr za šta od navedenog smatra.
Najluđa noć dočekivala se uz zvuke popa, roka, džeza, dečije, elektronske, klasične muzike itd…
Te iste godine Novi Sad je polako počeo da poprima sva ona obeležja evropskih prestonica, po kojima se one ističu u prazničnom periodu.
Tada je, čini mi se, po drugi put otvorena “Ledena šuma“ koja je svojim čarobnim svetiljkama jednakim intenzitetom mamila kako strance, tako i lokalce.
Tada je, takođe, važilo pravilo da se muzički izvođači dovedeni da ulepšaju Novosađanima najlepšu noć, nikako ne plaćaju iz budžeta grada, već se finansiraju od strane sponzora, a budžet se ostavlja za neke ozbiljnije i značajnije projekte od kojih ćemo kasnije imati benefite.
Pre pet godina, izliveni su, dakle, najjači temelji za sve ono što danas predstavlja praznični period u Novom Sadu.
Usled pandemije smo stigli i da doživimo spektakl zvani “online“ doček, koji je zamalo pokvario čitavu novogodišnju idilu i tradiciju, ali sada je sve u redu, te se ponovo nalazimo u istom vagonu, ali mnogo dalje od mesta sa koga smo krenuli davne 2017. godine.
Ipak, mi se i dalje nalazimo na istom koloseku. Nismo skrenuli ni na jedan pogrešan put, tražili prečice i učinili da se kulturni program u vreme praznika pokvari.
Zapravo sada je sve dignuto na jedan, viši, nivo, karakterističan samo za Novi Sad.
Za doček 2017. godine, pored centralne bine na Trgu slobode, bilo je još 3 manje bine razbacane po centru za sve poštovaoce drugih muzičkih žanrova.
Dakle, još tada su jasno postavljeni temelji i smernice na koji način treba da decentralizujemo i usmerimo kulturne događaje u gradu. Upravo po ugledu na to, ovogodišnji doček se u potpunosti razlikuje od svih prethodnih.
Uz retko viđene svetlosne instalacije i spoj različitih umetnika koji priređuju autentičan audio-vizuelni doživljaj, posetioci će ove godine moći da biraju da li žele da uživaju u kulturnim programima u nekom od velikog broja kulturnih stanica, Podgrađu tvrđave, kod Duginog mosta, Katedrali, Pozorištu mladih, SNP-u i još na mnogo interesantnih lokacija.
Ovaj put, na našu sreću, za novogodišnji program odabrano je preko 40 lokacija širom grada.
Čini se da naš grad svake godine sija za nijansu jače u ovom zimskom periodu.
Ili je to istina, ili nam se samo pričinjava jer smo veoma zadovoljni mestom na kojem smo pozicionirani na evropskoj kulturnoj lestvici.
O ovogodišnjem dočeku ćemo pisati tek nakon njega, nakon što sami proživimo i iskusimo sve ono šta su nam vredno pripremali tokom cele godine.
Više ne moramo da putujemo. Više, čak, ne moramo ni da zatvaramo oči da bismo se našli na čarobnom mestu.
Jedino nam ostaje da uživamo i pokušamo svakim čulom da živimo prazničnu čaroliju koja živi u našem gradu, te da sačekamo i vidimo, kakve će nam sve lepote i čarolije doneti narednih pet godina koje dolaze.
Preuzmite android aplikaciju.
