Zemlje u razvoju moraju brzo da ojačaju svoje finansijske sektore, saopštila je danas Svetska banka, upozorivši da će rizici porasti zajedno sa inflacijom i kamatnim stopama.
Svetska banka je apostrofirala dugogodišnju zabrinutost zbog manjka transparentnosti u pogledu kineskog kreditiranja i zajmova pokrivenih kolateralom u dugovima državnog sektora, ali je takođe navela rastuće rizike privatnog sektora u novom Izveštaju o svetskom razvoju.
Ankete Svetske banke su pokazale da će 46 odsto malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju kasniti sa otplatom duga u roku od šest meseci, ali je taj procenat u nekim zemljama dvostruko veći, izjavila je glavna ekonomistkinja Svetske banke Karmen Rajnhart u intervjuu Rojtersu.
Rajnhartova je rekla da pomno prati razvoj dugova privatnog sektora na većim tržištima u usponu kao što su Indija, Južna Afrika, Filipini i Kenija, na kojima se očekuje da će više od 65 odsto malih i srednjih kompanija biti u docnji sa servisiranjem duga.
Što se tiče Turske, koja je u krizi već nekoliko godina i čiji je kreditni rejting prošle nedelje snizila rejting agencija Fič na „BB“, Rajnhart smatra da bi njen suverni dug mogao da bude najnoviji izvor neprilika koje su zadesile tu zemlju.
Prema njenim rečima, ogromna fiskalna i monetarna podrška, zajedno sa moratorijumima na bankarske kredite i velikodušnom politikom tolerisanja kašnjenja, ublažili su ekonomsku krizu izazvanu pandemijom kovid-19, ali se cena toga sada vraća domaćinstvima i kompanijama kao bumerang.
Udeo nenaplativih kredita manji je nego što se strahovalo na početku pandemije, ali Rajnhart upozorava da politika tolerisanja kašnjenja u izmirivanju obaveza i ublaženi računovodstveni standardi mogu da prikriju „problem s nenaplativim kreditima (NPL)“.
„Ono što vas na kraju stigne nije ono što vidite, već ono što ne vidite. Bojim se da u mnogim zemljama nismo ni u fazi identifikacije stvarnog nivoa NPL“, rekla je ona, upozorivši na samozadovoljstvo po pitanju finansijskog zdravlja domaćinstava i firmi.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je u izveštaju istakao rizike od prelivanja posledica duga s obzirom na prirodu uzajamnosti između domaćinstava, kompanija, institucija u finansijskom sektoru i vlada.
„Privatni dug bi ođednom mogao da postane javni dug, kao u mnogim prošlim krizama“, napisao je on u izveštaju.
Malpas i Rajnhartova su izrazili razočaranje zbog spore realizacije Zajedničkog okvira za rešavanje zvaničnih bilateralnih dugova o kojem su dogovor postigli Kina, najveći svetski kreditor, i druge ekonomije Grupe 20 u oktobru 2020.
„Za zemlje dužnike, odlaganje restrukturiranja dugova predstavlja veliku kočnicu za rast, za ublažavanje siromaštva i razvoj“, naveo je Malpas.
Preuzmite android aplikaciju.
