Земље у развоју морају брзо да ојачају своје финансијске секторе, саопштила је данас Светска банка, упозоривши да ће ризици порасти заједно са инфлацијом и каматним стопама.
Светска банка је апострофирала дугогодишњу забринутост због мањка транспарентности у погледу кинеског кредитирања и зајмова покривених колатералом у дуговима државног сектора, али је такође навела растуће ризике приватног сектора у новом Извештају о светском развоју.
Анкете Светске банке су показале да ће 46 одсто малих и средњих предузећа у земљама у развоју каснити са отплатом дуга у року од шест месеци, али је тај проценат у неким земљама двоструко већи, изјавила је главна економисткиња Светске банке Кармен Рајнхарт у интервјуу Ројтерсу.
Рајнхартова је рекла да помно прати развој дугова приватног сектора на већим тржиштима у успону као што су Индија, Јужна Африка, Филипини и Кенија, на којима се очекује да ће више од 65 одсто малих и средњих компанија бити у доцњи са сервисирањем дуга.
Што се тиче Турске, која је у кризи већ неколико година и чији је кредитни рејтинг прошле недеље снизила рејтинг агенција Фич на „BB“, Рајнхарт сматра да би њен суверни дуг могао да буде најновији извор неприлика које су задесиле ту земљу.
Према њеним речима, огромна фискална и монетарна подршка, заједно са мораторијумима на банкарске кредите и великодушном политиком толерисања кашњења, ублажили су економску кризу изазвану пандемијом ковид-19, али се цена тога сада враћа домаћинствима и компанијама као бумеранг.
Удео ненаплативих кредита мањи је него што се страховало на почетку пандемије, али Рајнхарт упозорава да политика толерисања кашњења у измиривању обавеза и ублажени рачуноводствени стандарди могу да прикрију „проблем с ненаплативим кредитима (NPL)“.
„Оно што вас на крају стигне није оно што видите, већ оно што не видите. Бојим се да у многим земљама нисмо ни у фази идентификације стварног нивоа NPL“, рекла је она, упозоривши на самозадовољство по питању финансијског здравља домаћинстава и фирми.
Председник Светске банке Дејвид Малпас је у извештају истакао ризике од преливања последица дуга с обзиром на природу узајамности између домаћинстава, компанија, институција у финансијском сектору и влада.
„Приватни дуг би ођедном могао да постане јавни дуг, као у многим прошлим кризама“, написао је он у извештају.
Малпас и Рајнхартова су изразили разочарање због споре реализације Заједничког оквира за решавање званичних билатералних дугова о којем су договор постигли Кина, највећи светски кредитор, и друге економије Групе 20 у октобру 2020.
„За земље дужнике, одлагање реструктурирања дугова представља велику кочницу за раст, за ублажавање сиромаштва и развој“, навео је Малпас.
Преузмите андроид апликацију.
