Да је вино корисно за здравље знамо још од давнина. Писани трагови о његовој употреби у медицинске сврхе стари су и неколико хиљада година.
Ипак, иако се вино често препоручује “за крв”, мало ко тачно зна шта се под тим подразумева. Да ли вино заиста садржи довољно гвожђа да утиче на крвну слику? И да ли је у том смислу боље црвено или бело вино?
Упитни тешки метали
Одговоре на ова питања дала је савремена наука – и то врло конкретно.
Тим научника са Универзитета у Сарајеву спровео је опсежно истраживање са циљем да утврди присуство тешких метала у винима која су комерцијално доступна на тржишту Босне и Херцеговине, али и региона.
Међу анализираним металима било је и гвожђе, за које се најчешће везује тврдња да “јача крв”.
Црвена вина садрже више гвожђа него бела, што се објашњава процесом производње.
Истраживање под називом “Одређивање, процена уноса конзумирањем и коефицијент циљане опасности за тешке метале у вину с тржишта у Босни и Херцеговини” обухватило је 15 узорака вина – осам црвених и седам белих.
Из Србије су анализиране три црвене купаже интернационалних сорти са прокупцем или вранцем, као и три бела вина од италијанског ризлинга (грашац).
Из Босне и Херцеговине обухваћена су три узорка вранца и једна блатина, док су од белих вина анализиране три жилавке и аутохтона купажа жилавке, бене и кркошије. Из Хрватске је анализиран један узорак пино ноара.
Међу ауторима овог рада била је и доценткиња др Емина Рамић са Фармацеутског факултета Универзитета у Сарајеву, са којом смо разговарали о резултатима, а у раду су учествовали и Сабина Жеро и проф. Мустафа Мемић са Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву.
Највише гвожђа у једној врсти жилавке
Анализе су показале да је гвожђе најзаступљенији метал у свим анализираним винима, како црвеним, тако и белим, а по заступљености следе затим манган, цинк, бакар и хром.
Важно је нагласити да ниједан узорак није премашио дозвољене границе прописане од стране Међународне организације за винову лозу и вино (ОИВ), Европске уније и националних прописа.
Концентрације гвожђа кретале су се од око 0,57 мг/л до 4,84 мг/л, што се сматра безбедним.
У просеку, црвена вина садрже више гвожђа него бела, што се објашњава самим процесом производње, односно дужим контактом мошта са покожицом, семенком, а понекад и петељком грозда, где је присуство метала израженије.
Међутим, у овом истраживању највећа количина гвожђа забележена је у једном белом вину – жилавки, док је најнижа вредност такође измерена у другој жилавки.
То јасно показује да на садржај гвожђа у великој мери утичу земљиште и технологија производње, а не само сорта.
Иначе, препоручени дневни унос гвожђа износи око 10–18 мг, у зависности од пола и физиолошких потреба. Иако вино садржи гвожђе, оно никако не треба да буде средство за лечење или превенцију анемије.
Безбедна количина 250 мл дневно
Тим научника са Универзитета у Сарајеву спровео је опсежно истраживање са циљем да утврди присуство тешких метала у винима.
Како објашњава др Рамић, вино је сложен напитак који садржи бројне корисне супстанце – попут ресвератрола, снажног антиоксиданса – али његов ефекат на здравље зависи искључиво од умерености.
Процена ризика у истраживању рађена је на основу дневне конзумације од 250 мл вина. Резултати су показали да је таква количина безбедна са становишта уноса метала, јер су сви индекси ризика били далеко испод границе која би указивала на опасност по здравље.
Такође, у анализираним узорцима нису детектовани токсични метали попут олова, кадмијума, никла или кобалта – сви су били испод границе детекције примењене методе.
Ризик прекомерног конзумирања
Аутори студије подсећају да, без обзира на повољне резултате, прекомерна конзумација алкохола носи озбиљне здравствене ризике – од болести јетре до повећаног ризика од канцера.
Такође, тешки метали имају тенденцију да се у организму акумулирају током дужег временског периода.
Зато је савет јасан: бирати проверена вина, која су прошла одговарајуће хемијске анализе. Вина с израженим металним и горким укусом могу указивати на повишен садржај бакра, што их чини небезбедним за конзумацију.
Закључак је да вино може бити део здравог начина живота, али само ако се пије умерено. Оно не “јача крв” у медицинском смислу, али садржи састојке који, у правој мери, могу имати позитиван ефекат на организам.
Као и у свему, пресудна је – доза.
Преузмите андроид апликацију.
