Psiholozi otkrivaju fraze zbog kojih su deca razmažena, a savetuju i šta da kažete umesto toga.
Situacije u kojima isključite TV, a dete vas moli da pustite još pet minuta ili još jednu epizodu, kao i one u kojima vas preklinje da mu kupite „samo još ovu igračku“, redovna su pojava kod mnogih roditelja. Sasvim sigurno je lakše udovoljiti detetu i izbeći plač i bes koji bi usledili u suprotnom, ali to svakako nije najbolja opcija, već samo jedan od načina kojima doprinosimo tome da mališan postane razmažen i nastavi da pomera naše granice.
„Način na koji razgovaramo sa decom – bilo da im popuštamo, podmićujemo ih ili puštamo da izbegnu odgovornosti – oblikuje njihovo razumevanje naših granica i posledica“, kaže dečji psiholog En-Luiz Lokhart. „Vremenom, mogu da počnu da misle da imaju pravo na stvari, da ne moraju da ih zasluže, što može da utiče na njihove odnose i ponašanje kako rastu.“
Psiholozi su upozorili na još neke načine i fraze kojima nesvesno vodimo dete ka tome da postane razmaženo – obratite pažnju.
Ok, dobro, samo ovaj put
Ako, recimo, odbijete da kupite detetu čokoladicu u prodavnici, šta se dešava kada nastavi da vas moli za to i konačno popustite?
„To ih uči da su granice fleksibilne i da mogu da vas ‘slome’ ako budu dovoljno uporni. Vremenom, dete shvata da, ako samo bude dovoljno uporno, dobiće ono što želi“, upozorava psiholog Lokhart.
Umesto toga, savet je da pazite kada kažete „ne“, te da pristanete ako je u pitanju nešto što vam nije toliko važno ili da se čvrsto držite svog odgovora ako je u pitanju nešto što vam je stvarno bitno.
U tom slučaju, kada vas dete i dalje moli za nešto, možete da kažete: „Ok, čula sam te, razmislila sam o tome, odgovor je i dalje ne“.
Držanje granice pokazuje detetu da je ona postavljena s razlogom, a uči ga i kako da se izbori sa razočaranjem.
Ako budeš dobar/ra, častiću te nečim
„Iako nagrade imaju svoje mesto u vaspitanju, njihovo stalno korišćenje kako bi se upravljalo ponašanjem mališana uči ih da se ponašaju lepo samo kada nešto dobiju“, upozorava Lokhartova.
Umesto toga, njen savet je da koristite prirodne posledice i ohrabrenje.
„Možete da kažete nešto poput: ‘Završio si domaći i bio koncentrisan. Sada imaš više vremena da se igraš napolju pre večere'“, predlaže ona.
Evo, odmah
Odlaganje potrebe ili zahteva deteta u slučajevima kada se ne radi o nečemu hitnom, učenje deteta da čeka, važan je alat u vaspitanju, kaže dečji psiholog Mišel Borba.
Na primer, kada razgovarate telefonom, a dete vas stalno prekida da vas nešto pita, sasvim je u redu da podignete ruku i kažete mu da mora sačekati dok završite.
„Moraju da nauče da ne može baš uvek sve biti kako oni žele“, dodaje ona.
Daću ti, ali da obećaš da ćeš se lepo ponašati
„Velike su šanse da vaše dete neće moći da ispuni to obećanje, jer je sad sad, a posle je posle“, kaže psiholog Ajlin Kenedi Mur. Umesto toga, njen savet je da se fokusirate na prirodne posledice kasnije, radije nego pre lepog ponašanja deteta. Na primer, možete da kažete: „Ako se sada obučeš, imaćemo više vremena da se igramo pre škole“.
Ne moraš to da radiš ako ne želiš
Ako ovu rečenicu koristite da dopustite detetu da izbegne neke odgovornosti, poput kućnih poslova, ne učite ga da bude odgovorno.
„Na ovaj način mu šaljete poruku da ne mora da se pridržava odgovornosti ako ne želi, što će loše uticati na njegovu sposobnost da podnese neprijatnost ili istraje u nekim izazovnim situacijama“, upozorava Lokhart.
Rekla sam ti već sto puta
„Ako 12 puta kažete detetu da nešto uradi, time ga učite da vas ignoriše u 11 od 12 puta“, ističe Kenedi Mur.
Ukoliko vas dete ne posluša prvi put, njen savet je da se prvo uverite da imate pažnju mališana tako što ćete mu prići, uspostaviti kontakt očima ili staviti ruku na njegovo rame.
„Recite mu šta treba da uradi, pre nego šta ne treba i dajte mu samo po jedno uputstvo. Može pomoći da tiho stojite pored deteta, čekajući da uradi ono što treba“.
Hajde da kupimo još jednu igračku/loptu za tvog drugara
Ako vaše dete uzima loptu od nekoga ili ne želi da deli igračku, vaša ponuda da kupite još jednu za drugo dete dugoročno neće pomoći vašem mališanu.
„Vaše dete na taj način nikada neće naučiti da daje ili prima, niti da misli na drugo dete“, izričita je Borba.
Kada dete neće da deli igračke, možete da pokušate da ga pitate kako bi se ono osećalo da je na mestu drugog deteta, kako bi se razvijala njegova empatija, a pomoći će i da stalno govorite o osećanjima i imenujete ih.
Preuzmite android aplikaciju.
