Сигурно сте приметили да када одете у биоскоп, одједном желите и кокице, и наћосе, а можда и нешто слатко. Ако сте мислили да је само до вас, грешите – иза феномена појачане жеље за храном током биоскопских пројекција стоји низ логичних научних објашњења.
У биоскопу смо увек жељни грицкалица
Жудња за храном, па чак и оном сасвим обичном, попут кокица или наћоса, постаје далеко већа онда када се светла угасе, а научници су установили да иза овог феномена постоји много психолошких фактора. Шта је то што нас мами да окружени тамом, а осветљени бљештавим биоскопским платном, посегнемо за храном?
Мање светла, више задовољства
Како показују истраживања, између нивоа нашег задовољства и осветљености постоји снажна повезаност, а управо је тама та која нас подстиче да узмемо који залогај више, без гриже савести и размишљања о калоријама. Та “чулна компензација” можда је и најбоље објашњена биоскопском тамом – када смо лишени једног чула, друго нам постаје изоштреније и жељније сензација.
“Када смањимо осветљење, опуштенији смо, што обично повећава наше задовољство. Сасвим је извесно да ћемо јести мало више јер нам је фокус негде другде и не обраћамо пажњу, али и јер нас није брига”, навела је Сара Лефевр, ванредни професор маркетинга на Државном универзитету Мареј.
Пригушено светло нас не подстиче само да једемо више, већ такође утиче и на нашу одлуку чиме ћемо презалогајити, а што је у просторији мрачније, то смо склонији мање здравијим изборима оброка – па тако салату можемо заменити помфритом, а дезерт који бисмо иначе прескочили постаје примамљивији. У биоскопима се овај ефекат додатно појачава, па отуд и објашњење о кокицама – сва пажња је усмерена на ток радње, па тако оне сласно, једна за другом, нестају из кутије.
Ниже температуре у биоскопским салама такође имају утицај
Ни за кога није непознаница да су температуре у биоскопским салама често ниже него у самом тржном центру, или напољу (осим када је зима), а то је само још једна у низу тактика којима се биоскопи служе како би нам појачали жељу за храном. Тих пар степени мање могу имати снажан утицај на наш метаболизам, а како се током гледања филма ми практично не крећемо, организам почиње да се хлади. Како се не бисмо потпуно смрзли, у нашем телу се “укључује” механизам загревања који троши додатну енергију, и гле чуда, ми смо одједном гладни!
Важно је и шта гледамо
И тематика филма, као и активности главних јунака могу обликовати наше жеље. Али, у чему је цака? Када нам је неки филмски јунак близак по ставовима и понашању, ми се, као публика, понети причом и потпуно несвесно, поистоветимо са њим, па уколико он ужива у вечери са пријатељима или сочном бургеру док гледа утикмицу, и наша жеља за храном сразмерно расте са сваким новим кадром.
Посебно је уочен и тренд конзумације одређене врсте хране која је карактеристична за неке филмове. Тако, примера ради, током пројекције филма о Нинџа Корњачама, у биоскопима и околним киосцима брзе хране расте број продатих пица – јер, пица је омиљена храна чувене четворке.
Преузмите андроид апликацију.
