Setva ozime pšenice uspešno je ovih dana privedena kraju na skoro svim zasejanim površinama u južnom Banatu, na oko 28.500 hektara, a ratari treba da obrate pažnju na pojavu virusa cikada koji izazivaju patuljavost ove kulture.
U Poljoprivredno-savetodavnoj službi (PS S) Institut „Tamiš“ u Pančeva kažu za Tanjug da je nicanje pšenice prilično neujednačeno zbog suše, koja je neuobičajena za ovo doba godine.
Diplomirani inženjer i saradnik za ratarstvo u Institutu „Tamiš“ Bogdan Garalejić rekao je da je prema prvim procenama na području južnog Banata posejano oko 28.500 hektara, što je oko 5.000 više nego lane.
„Neuobičajeno za naš region je da ratari žele da povećaju površine pod ovom ozimom žitaricom, a verovatno ih je aktuelna solidna cena nagnala da to rade, kao i potreba za plorodoredom, bez kojeg dolazi do zakorovljenosti kukuruza ili do pada prinosa suncokreta“, kaže Garalejić za Tanjug.
Ističe da je setva dobro protekla, iako su mnogi proizvođači nakon pripreme oranica ostavili njive od pet do sedam dana, pa su tada morali da „seju u suvu zemlju“.
„Ispala je panika da li će doći do nicanja, jer se priča o velikoj suši, iako je pre tri i četiri godine bilo neuporedivo gore i pšenica je nikla tek u decembru i januaru, što znači da je dugo bila u zemlji i čekala povoljnije uslove“, kaže stručnjak.
Garalejić nastavlja rečima da su proizvođači nakon setve radili postupak „valjanja“, zbog upadljivog deficita vlage.
„Kiše je bilo svega 10 litara po kvadratu od 1. oktobra, što je ništa u poređenju sa u septembarskih 120 ili 110 litara za svega 10 dana avgusta“, navodi on.
Dodaje da se kada je ovakva godina ne sme čekati već treba odmah sutradan sejati i ubrzo nakon toga valjati kako bi došlo do ujednačenog klijanja i nicanja.
Garalejić napominje da je sada bolje nicanje tamo gde je bilo vlage, kao recimo ispod tragova traktorskih točkova, ali da će se vremenom to izjednačiti.
Zaposleni u Institutu „Tamiš“ navodi i to da je Prognozno-izveštajna služba Vojvodine signalizairala o pojavi lisnih vaši cikada koje prenosi virus patuljovasti pšenice ili žute patuljavosti ječma.
„To svaki ratar treba to da proveri i ukoliko ih ima treba raditi tretmane od 11 do 15 sati kada je najtoplije i kada su insekti najaktivniji, a i generalna preporuka struke ja da se što čšće ižlazi na njive“, kaže on.
Garalejić očekuje da će zaživeti služba Geoinformacionih sistema kako bi bilo snimljeno koliko tačno ima pšenice i drugih kultura.
Poljoprivredni proizvođač Marko Škrbić iz sela Jabuka kod Pančeva, koji je predsednik tamošnjeg udruženja ratara, navodi i da je setva pšenice pri kraju i da ona već niče, a podseća da se ove sezone bolje pokazala, pre svega zato što je kao ozimu kulturu suša nije toliko osakatila, a i cena je solidna oko 44 dinara po kilogramu sa PDV-om.
On navodi da će troškovi setve pšenice po hektaru izneti, po njemu, veoma visokih oko 1.400 evra.
„U to spada NPK đubrivo ’12:32:16′ (250 kilograma po 126 dinara), zatim dva tanjiranja sa po 10 litara nafte, pa 250 kilograma semena po 97 dinara, sabijanje valjkom (oko 500 evra), kao i zakup zemljišta od 400 evra, kao i proletnja prskanja (100 evra), prihrane (300 evra) i na kraju kombajniranje (100 evra)“, nabraja Škrbić.
Na teritoriji Srbije setva pšenice, za koju stručnjaci kažu da je najskuplja do sada, još nije završena i očekuje se da će biti zasejano više od 720.000 hektara.
Preuzmite android aplikaciju.
