Сетва озиме пшенице успешно је ових дана приведена крају на скоро свим засејаним површинама у јужном Банату, на око 28.500 хектара, а ратари треба да обрате пажњу на појаву вируса цикада који изазивају патуљавост ове културе.
У Пољопривредно-саветодавној служби (ПС С) Институт „Тамиш“ у Панчева кажу за Танјуг да је ницање пшенице прилично неуједначено због суше, која је неуобичајена за ово доба године.
Дипломирани инжењер и сарадник за ратарство у Институту „Тамиш“ Богдан Гаралејић рекао је да је према првим проценама на подручју јужног Баната посејано око 28.500 хектара, што је око 5.000 више него лане.
„Неуобичајено за наш регион је да ратари желе да повећају површине под овом озимом житарицом, а вероватно их је актуелна солидна цена нагнала да то раде, као и потреба за плородоредом, без којег долази до закоровљености кукуруза или до пада приноса сунцокрета“, каже Гаралејић за Танјуг.
Истиче да је сетва добро протекла, иако су многи произвођачи након припреме ораница оставили њиве од пет до седам дана, па су тада морали да „сеју у суву земљу“.
„Испала је паника да ли ће доћи до ницања, јер се прича о великој суши, иако је пре три и четири године било неупоредиво горе и пшеница је никла тек у децембру и јануару, што значи да је дуго била у земљи и чекала повољније услове“, каже стручњак.
Гаралејић наставља речима да су произвођачи након сетве радили поступак „ваљања“, због упадљивог дефицита влаге.
„Кише је било свега 10 литара по квадрату од 1. октобра, што је ништа у поређењу са у септембарских 120 или 110 литара за свега 10 дана августа“, наводи он.
Додаје да се када је оваква година не сме чекати већ треба одмах сутрадан сејати и убрзо након тога ваљати како би дошло до уједначеног клијања и ницања.
Гаралејић напомиње да је сада боље ницање тамо где је било влаге, као рецимо испод трагова тракторских точкова, али да ће се временом то изједначити.
Запослени у Институту „Тамиш“ наводи и то да је Прогнозно-извештајна служба Војводине сигнализаирала о појави лисних ваши цикада које преноси вирус патуљовасти пшенице или жуте патуљавости јечма.
„То сваки ратар треба то да провери и уколико их има треба радити третмане од 11 до 15 сати када је најтоплије и када су инсекти најактивнији, а и генерална препорука струке ја да се што чшће ижлази на њиве“, каже он.
Гаралејић очекује да ће заживети служба Геоинформационих система како би било снимљено колико тачно има пшенице и других култура.
Пољопривредни произвођач Марко Шкрбић из села Јабука код Панчева, који је председник тамошњег удружења ратара, наводи и да је сетва пшенице при крају и да она већ ниче, а подсећа да се ове сезоне боље показала, пре свега зато што је као озиму културу суша није толико осакатила, а и цена је солидна око 44 динара по килограму са ПДВ-ом.
Он наводи да ће трошкови сетве пшенице по хектару изнети, по њему, веома високих око 1.400 евра.
„У то спада НПК ђубриво ’12:32:16′ (250 килограма по 126 динара), затим два тањирања са по 10 литара нафте, па 250 килограма семена по 97 динара, сабијање ваљком (око 500 евра), као и закуп земљишта од 400 евра, као и пролетња прскања (100 евра), прихране (300 евра) и на крају комбајнирање (100 евра)“, набраја Шкрбић.
На територији Србије сетва пшенице, за коју стручњаци кажу да је најскупља до сада, још није завршена и очекује се да ће бити засејано више од 720.000 хектара.
Преузмите андроид апликацију.
