Zavičajna zbirka Gradske biblioteke u Novom Sadu je od 13. oktobra za svoje korisnike i zvanično otvorila vrata novih prostorija na drugom spratu Spensa, nakon što je dugo godina bila smeštena u Ulici cara Dušana.
Njen fond ima karakter muzejske zbirke koja sakuplja i čuva monografske i serijske publikacije čija je tema Novi Sad, kao i netipičan bibliotečki materijal u vidu mapi, razglednica, fotografija, plakata… Pred čitaocima su i posebne celine, kao što su zbirke starih i retkih knjiga, legati, pokloni, pa i monografske publikacije koje imaju poseban znak ili belešku – posvetu, potpis vlasnika ili autora.
Fond Zavičajne zbirke mogu koristiti svi koji imaju člansku kartu Gradske biblioteke, isključivo u prostorijama na Spensu, radnim danima od 8 do 15 časova.
„Ovo je jedan od značajnih trenutaka za Gradsku biblioteku u Novom Sadu i zahvaljujući rukovodstvu Grada, Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina” i Gradskoj upravi za imovinu i imovinsko-pravne poslove, Zavičajna zbirka dobila je dva lepa lokala solidne kvadrature, zbog čega smo posebno zadovoljni“, istakao je direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Aleksandar Jokanović.
„Sve to nam mnogo znači, kako zbog smeštaja naše bibliotečko-informacione građe, tako i zbog prijema korisnika koji će moći da koriste naše usluge, kao što su i navikli. Svaki dokument, značajan za zavičajnu i kulturnu istoriju grada Novog Sada, nama je potreban, a tek vreme neka pokaže šta je od tih dokumenata važno. Mnoge naše sugrađane interesuje zavičajna istorija. Izuzetno je značajno da se na jednom mestu sakuplja sve što je vezano za istoriju našeg grada, jer je to veoma koristan izvor naučnim radnicima, novinarima, studentima, učenicima…“
Zavičajna zbirka je, po rečima njene rukovoditeljke Blaženke Marković, najkarakterističnija od svih ogranaka Gradske biblioteke u Novom Sadu, u smislu sakupljanja građe i informacija koje pruža.
„Građa Zavičajne zbirke je najbolji pokazatelj života u Novom Sadu vekovima unazad, to je kulturna istorija našeg grada, ali i privatnog života pojedinaca i svakog segmenta ljudskog delovanja“, smatra Blaženka Marković.
„Moj apel sugrađanima je da, ukoliko imaju stare fotografije ili bilo šta što smatraju nepotrebnim u kući, nipošto ne bacaju, već da ponude nama. Najstariji dokumenti Zavičajne zbirke su knjiga „Sobranje” iz 1771. godine i zbirka starih knjiga, čija je granična godina 1867., koje čuvamo u posebnim uslovima, kako zakon nalaže. One su kulturno dobro i upisane su u Registar kulturnih dobara Republike Srbije. Od publikacija imamo najstariji časopis na svetu, koji i danas živi – „Letopis Matice srpske„, sva izdanja od prvog objavljenog. U naš izbor ulaze i knjige iz savremenog doba, po jedan primerak, ali isključivo one koje se odnose na zavičaj, kao teritoriju Novog Sada. Radimo digitalizaciju naših starih i retkih knjiga, pa se nadamo da će u neko dogledno vreme sve to biti dostupno i na našem sajtu.“
Legati – kućne biblioteke sugrađana predstavljaju važan deo Zavičajne zbirke Gradske biblioteke u Novom Sadu, koja već poseduje legate Dejana Medakovića, prof. dr Momčila Grubača, Milorada Grujića, porodice Tešić i druge. Preseljenje Zavičajne zbirke na Spens obeležio je još jedan – legat dugogodišnjeg novinara Radio Novog Sada Anđelka Erdeljanina, čiji je deo kućne biblioteke Zavičajnoj zbirci poklonila njegova ćerka Maja Erdeljanin.
„Shvatili smo da ima zaista mnogo knjiga, rukopisa, čak mnogo i neobjavljenih skečeva za radio i sličnog materijala, koji su ostali iza mog oca, a pronašli smo čak i jedan dnevnik za koji nismo znali“, pojasnila je Maja Erdeljanin.
„Obratila sam se Zavičajnoj zbirci Gradske biblioteke, koja je to s oduševljenjem prihvatila. Tata je bio vredan pisac i čitalac, imao je veliku biblioteku, punu knjiga, nešto smo i zadržali, ali njegove rukopise i neke lične predmete smatram najdragocenijima. Sada su postali deo ovog legata.“
Preuzmite android aplikaciju.
