Iako za roditelje možda nije iznenađenje da se deca, kada su umorna, ponašaju nervoznije i više se zezaju nego obično, ponekad je teško razumeti zašto se to dešava.
Ali, kao i većina stvari koje utiču na ponašanje dece, sve se može pratiti u hemijskom sastavu mozga i tela, kao i razvoju dece.
Zato je toliko važno da deca imaju neophodan dnevni san, kako ne bi došlo do reakcija unutar tela koje izazivaju promene u ponašanju.
Polovina dece uzrasta od šest do 17 godina ne spava potrebnih devet sati dnevno.
Deca su sve više opterećena raznim obavezama i organizovanim aktivnostima, što može da podivlja njihove emocije.
Hormoni
Najveći razlog zašto deca mogu da postanu preterano nestašna kada su umorna je povećanje lučenja hormona. Dečji mozak ne reaguje na isti način kao mozak odraslih. Dakle, dok odrasli postaju pospani kada su umorni, deca luče više kortizola i adrenalina. Ovi dodatni hormoni daju deci nalet energije.
I ova energija će dovesti do toga da se deca ponašaju nestašno i često nekontrolisano. Telo i um su neusklađeni Kada su deca preumorna, njihov mozak i telo nisu u harmoniji jedni sa drugima.
A kada se to dogodi, počinju da se glupiraju. Melatonin se oslobađa da bi pomogao telu da se smiri tokom večeri. Međutim, kada telo istovremeno oslobađa ne samo melatonin već i kortizol i adrenalin, um i telo više nisu u ravnoteži.
Stoga, kada se deca ponašaju previše divlje zbog umora, njihova tela bukvalno šalju mešane signale njihovom mozgu.
I tek kada se nivoi kortizola i adrenalina smire, deca će konačno moći da se opuste i spavaju.
Dečji mozak je radoznaliji
Dečji mozak je pun radoznalosti i uzbuđenja od mozga odraslih. Njihov mozak je željan novih informacija i učenja o prirodi i svetu. Ljubav prema radoznalosti treba podsticati, osim ako nije vreme za odmor, jer radoznalost može dovesti do toga da mozak ostane previše aktivan, a telu je potreban san.
„Zabavljanje“ male dece telefonom može ostaviti ozbiljne posledice
Preuzmite android aplikaciju.
