Kada se kaže Meksiko, prve asocijacije pored tekile, marijačija i čilija, svakako jesu civilizacije koje su ostavile snažne temelje na ovoj teritoriji.
Ovu centralnoameričku državu nekada su naseljavale mnogobrojne kulture. Pa tako se danas možete susresti sa mnogim ostavštinama poput, piramida, terena, predmeta, koji jasno dokazuju da su baš na tim teritorijama živeli i radili Tolteci, Olmeci, Mešike i drugi mezoameriči narodi.
Svaki od ovih naroda su dolazili i odlazili, naseljavali teritorije tražeći za sebe najpovoljnije uslove za život. Osnivali su svoje gradove-države koji su se međusobno borile za političku prevlast. U svim tim previranjima, borbama izdvojaju se Mešike, ili nama poznatiji pod nazivom Asteci.
U početku su Mešike vodile miran život. Međutim, kasnije su sve više i više počele da se sukobljavaju sa susedima, a kao jedan od razloga izazivanja ovih sukoba navodi se prilično rasprostranjen običaj. Naime mlade Mešike tj. Asteci su prikradajući se u druga plemena, krali njihove žene. Ovo je izazvalo veliku pobunu i dovelo do toga da Mešike budu u prvi mah poražene.
Međutim, njihova jačina i spremnost daljeg napretka uskoro je došla na scenu.
Asteci su u 12. veku uspeli da zavladaju ne samo Meksičkom dolinom, već celim centralnim delom Meksika od jedne do druge obale. Smatra se da je do toga došlo zahvaljujući njihovim ratničkim veštinama, te su tako lako napadali druga plemena i zauzimali njihove teritorije.
Nije ni čudo što su upravo uz pomoć umeća ratovanja, zauzimanja teritorija i nametanja drugim plemenima, za manje od dva veka uspeli da izgrade moćno carstvo. Dotadašnje plemensko uređenje su za manje od veka uspeli da zamene i pretvore ga u složeniju društvenu strukturu.
Iako su izuzetno poštovali autonomiju teritorija koje su bile pod njihovom kontrolom, vešto su upravljali njima, namećući obaveze kao što su plaćanje poreza i prisvajanje vojnika za potrebe svog ratovanja.
Brojčano uvećani, uspeli su u potpunosti da uspostave kako civilno, tako i vojno uređenje, te je do tada njihovo močvarno selo 1325.godine preraslo u veliki grad Tenočtitlan, čije ostatke i danas možete videti na glavnom trgu Meksiko sitija.
Ovaj astečki grad brojao je bezmalo 200 hiljada stanovnika. Tenočtitlan je bio izuzetno urban grad u to vreme, prožet fantastičnim baštama, isprepletan kanalima i ulicama. Te nimalo ne čudi što je upravo ovaj grad izabran za astečku prestonicu.
U ovakvom jednom velikom društvenom uređenju velike privilegije uživali su plemići, ali i sveštenstvo. Srednji sloj činile su zanatlije, dok su trgovci luksuznom robom, putujući van granica države korišćeni kao vladarevi špijuni. Veliki deo stanovništva su činili „zaslužni“ koji su se na osnovu rodbinskih i obrednih veza okupljali u veće grupe. Seoski radnici su se nalazili na nižoj društvenoj lestvici dok su najniži sloj činili robovi.
Žrtvovanje kao čast
Nama sada nezamislivo, ali Asteci su izuzetan akcenat davali žrtvovanju u čast bogova. Kako se navodi, te 1450.godine suša i glad su zadesile Asteke. Car astečkog carstva, Montezuma prvi se, ne znajući šta da radi, posavetovao da sveštenicima koji su došli do zaključka da i bogove treba nahraniti kako bi se rešio problem gladi u astečkom carstvu. Rešenje su videli u žrtvovanju.
Tražeći srca, kako bi nahranili bogove i tako rešili problem gladi u svom carstvu nastali su tzv. cvetni ratovi. Iako u svom nazivu postoji ječ „ratovi“ to su zapravo bili obredi u kojima su se najpre borili najbolji ratnici iz nekoliko država, kako bi došli do zarobljenika koji će svojim srcem nahraniti bogove.
Zarobljeni ratnik bivao je direktno žrtvovan suncu i zapravo prema astečkim obredima, umirao je najčasnijom smrću. Nama sada nezamislivo, ali u to vreme je žrtvovanje bila izuzetna čast.
Možda iz ove perspektive zvuči nestvarno, ali zasigurno da je astečka civilizacija ugradila snažne temelje na teritoriji današnjeg Meksika, ostavivši za sobom brojne arhitektonske i druge znamenitosti, poput piramida, sistema kanala, plutajućih pijaca i nesvakidašnjih činampi tj.površina plodnog obradivog zemljišta za uzgoj useva na plitkim jezerskim koritima. Ostavili su temelje na kojima danas leži i raste jedan od najposećenijih megalopolisa, Meksiko siti.
Preuzmite android aplikaciju.
