Поред страха од физичког пропадања, постоји и дубљи психолошки страх да ћемо постати невидљиви, неважни или друштвено изоловани, али и то је само „врх леденог брега“.
Страх од старења стар је колико и „свет и век“. У многим друштвима широм света кроз историју, младост је идентификован са снагом, плодношћу, лепотом и продуктивношћу, док је старост често носила мирис пропадања.
Нови трендови и страх од старења
– Чак и у књижевности и митовима видимо безброј прича о потрази за вечном младошћу. С друге стране, било је и времена када су старије особе биле поштоване због своје мудрости и искуства – каже Ешли Peňa, лиценцирани клинички социјални радник и национална извршна директорка организације je Mission Connection Healthcare.
Она објашњава да је до промене дошло када су културе током 20. века постале индустријализованије, што је са собом донело већу усмереност на изглед. Наша вредност је тада почела више да се мери према томе како изгледамо него каква су нам знања или колико доприносимо друштву. Нагли раст конзумеризма, посебно у индустрији лепоте, додатно је учврстио тај тренд.
Шта је гераскофобија?
Гераскофобија је прекомерни страх од старења. Може да произађе из бриге о физичком пропадању, губитку самосталности или из друштвених притисака да се сачува младалачки изглед.
Данас живимо у времену у коме смо стално изложени сликама прелепих, „безвремених“ људи, попут Ен Хетавеј или Џенифер Лопез путем индустрије забаве и друштвених мрежа. Када томе додамо доступност естетских захвата какви су пластичне операције, ботокси и филери, потрага за „младошћу“ често почиње да делује као обавеза.
– Страх од старења има дубоке корене, али начин на који га изражавамо мењао се кроз време, нарочито у данашњем свету опседнутом изгледом – каже Peňa.
Страх од старења: Губитак, крај, безнађе, пркос природном току живота
МК Кларкин, такође лиценцирани клинички социјални радник и директор LifeStance Health, додаје:
– Генерално, готово сви људи у развијеним земљама имају огроман страх од смрти, који превазилази природну жељу за преживљавањем. Тема смртности сматра се табуом, а старење се аутоматски повезује са приближавањем крају живота.
Поред тога, у данашњем свету старење је често повезано са осећајем губитка. Не само губитка живота, објашњава Кларкин, већ и губитка осећаја вредности, односно осећаја да више не доприносимо друштву или да више нисмо важни својим ближњима.
– Многи старији људи кажу да се осећају ‘невидљиво’ како године пролазе. То додатно појачава овај страх – каже он.
Уз то, живимо у ери биохаковања и напредне биомедицине. Тако се ствара додатни притисак да непрестано „оптимизујемо“ себе и пркосимо природном процесу старења.
Психолошки аспекти страха од старења
Савремени притисак да изгледамо што млађе уз бескрајни низ „савршених“ лица која свакодневно гледамо на екранима свакако појачава наш страх од година и страх од старења. Међутим, постоји још фактора који доприносе развоју гераскофобије.
Физичке и менталне промене
У својој суштини, страх од старења заправо је страх од промене и губитка.
Др Кери Дитзел, клинички психолог и директор одељења за геропсихологију и неуропсихологију у Baker Street Behavioral Health-у, објашњава:
– Код својих пацијената често видим страх да ће се толико променити да више неће препознати себе. Боје се менталних промена – ‘Хоћу ли изгубити разум?’ – и физичких – ‘Хоћу ли моћи да радим оно што желим? Хоћу ли моћи да живим самостално?’“
Осећај безвредности или невидљивости
Поред страха од физичког пропадања, постоји и дубљи психолошки страх, да ћемо постати невидљиви, неважни или друштвено изоловани.
– Старење се често повезује с губитком не само живота, већ и онога што нас чини вреднима и кориснима. Многи старији људи кажу да се осећају ‘невидљиво’ како године пролазе, што додатно подстиче овај страх – преноси Кларкин.
Страх од саме смрти
У основи свега често лежи страх од смрти саме по себи.
– Старење је најуочљивији подсетник на нашу смртност. То може изазвати велики немир, нарочито у култури која избегава разговоре о смрти и туговању. Људи се често боје и самог начина на који ће умрети – да ли ће отићи достојанствено и без терета за своје ближње – каже Peňa.
Туга због пропуштених прилика
У младости нас често упозоравају да време све брже пролази како старимо и то се заиста покаже истинитим. Може се јавити осећај да нам време клизи кроз прсте, а ако се неки наши снови или циљеви не остваре, јавља се страх да се можда никада неће остварити.
Иронија је, каже Peňa, што многи од нас проналазе свој најдубљи осећај идентитета и емоционалне стабилности управо са годинама, али та страна приче се ретко показује.
Како се носити са страхом од старења
Иако је страх од старења сасвим нормалан, опсесивно бављење њиме до те мере да нарушава наше благостање може бити штетно. Важно је променити перспективу макар и мало, како бисмо пронашли мир у природном процесу старења и у неизбежности смрти.
Ево неколико начина како то можемо постићи:
изградите чврсте везе са партнером, пријатељима, породицом или било ким са ким редовно комуницирате
бирајте садржаје којима се излажете и којима испуњавате време; ако вам друштвене мреже изазивају анксиозност због изгледа или година, имате моћ да промените оно што пратите.
брините о свом целокупном здрављу – вежбајте и имајте што здравије навике
наставите да учите и тражите смисао
прихватите процес старења
Суочавање са страхом од старења почиње признавањем да је извесна доза страха нормална, али да не мора да управља нашим животом. Негујући важне односе, бирајући позитивне утицаје и бринући о менталном и физичком здрављу, можемо померити фокус са страха на мир, испуњеност и захвалност.
Преузмите андроид апликацију.
