Bilo da se radi o ribi, povrću ili dobrom komadu mesa, prilikom pripreme obroka ljudi često umotaju hranu u aluminijumsku foliju. Istovremeno, najverovatnije nisu svesni da će se deo folije izlučiti tokom obroka, što može biti loše po zdravlje.
Istraživanje upotrebe aluminijuma za kuvanje i pripremu hrane pokazalo je da se aluminijum ne pojavljuje samo u foliji. To je najpopularniji materijal za kuvanje u zemljama u razvoju i koristi se za oblaganje lonaca i tiganja, a ponekad se nalazi i u kuhinjskom priboru. Tu ulogu je nekada obavljao bakar, ali ga je vremenom zamenio aluminijum jer je jeftiniji za masovnu proizvodnju i lakši za čišćenje.
Ali dok kuvanje hrane u aluminijumskim loncima ili tiganjima nije loša stvar, stavljanje hrane u foliju, a zatim u rernu je problematično, posebno kada je u pitanju kisela ili začinjena hrana koja se priprema na visokim temperaturama.
Zdravstveni rizici
Ljudsko telo može veoma efikasno da izluči male količine aluminijuma. To znači da minimalno izlaganje aluminijumu nije problem. Svetska zdravstvena organizacija utvrdila je siguran dnevni unos od 40 mg po kilogramu telesne težine dnevno. Dakle, za osobu težine 60 kg, dozvoljeni unos bi bio 2400 miligrama.
Ali većina ljudi je izložena i unosi mnogo više od ovog preporučenog bezbednog dnevnog unosa. Aluminijum je prisutan u kukuruzu, žutom siru, soli, bilju, začinima i čaju.
Pored već pomenutog pribora za kuvanje, koristi se i u farmakološkim agensima kao što su antacidi i antiperspiranti. Aluminijum sulfat, koji se dobija od aluminijuma, koristi se kao koagulant tokom procesa prečišćavanja vode za piće. Visoke koncentracije aluminijuma su otkrivene u moždanom tkivu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Naučnici su ispitali zajednicu starih ljudi sa Alchajmerom i zaključili da je reč o modernoj bolesti koja se razvila iz promenjenih uslova života povezanih sa industrijalizacijom društva.
Aluminijum takođe predstavlja druge zdravstvene rizike. Studije sugerišu da visok unos aluminijuma može biti štetan za neke pacijente sa bolešću kostiju ili oštećenjem bubrega. Takođe smanjuje stopu rasta ljudskih moždanih ćelija.
Izbegavajte foliju prilikom kuvanja
Uzimajući u obzir sve ove dokazane rizike, važno je odrediti koncentraciju aluminijuma tokom kuvanja. Lonci i drugo posuđe obično imaju inertni sloj koji sprečava da aluminijum „cure“ u hranu.
Problem je u tome što kada ribate lonce nakon kuvanja, taj sloj se troši i aluminijum može da prodre u hranu. Ovo se lako može izbeći tako što ćete nekoliko puta prokuvati vodu u njima dok podloga ne postane mat kada dobijete nove aluminijumske posude.
Ovo stvara prirodnu oksidaciju koja sprečava ispiranje. Možda izgledaju lepše kada su izribane i sjajne, ali mat podloga je bolja za vašu hranu i zdravlje. Priprema hrane u aluminijumskoj foliji je druga priča. Aluminijumska folija je za jednokratnu upotrebu i nećete moći da napravite taj inertni sloj pre upotrebe.
Istraživanja su otkrila da je prenošenje aluminijuma u hranu tokom kuvanja u aluminijumskoj foliji iznad dozvoljene granice koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija.
Aluminijum će češće završavati u hrani, i to u većim količinama, kada se pripremaju jela koja sadrže kisele i tečne sastojke poput limunovog soka i paradajza, nego u onima koja sadrže alkohol ili so.
Nivo oslobađanja aluminijuma se još više povećava kada se u hranu dodaju začini.
Sve kiselo izaziva posebno agresivan proces koji rastvara slojeve aluminijuma. Ovo istraživanje sugeriše da se aluminijumska folija ne sme koristiti za kuvanje. Umesto toga, preporučljivo je koristiti stakleno ili porcelansko posuđe prilikom pripreme pečenih jela.
Autor istraživanja napominje da je bezbedno umotavati hladnu hranu u foliju, ali ne na duže vreme jer hrana ima rok trajanja, ali i zato što će aluminijum iz folije početi da se oslobađa u hranu.
Pirinač je odličan u sutlijašu! Da li znate da je dobar i za vaš telefon i orman?
Preuzmite android aplikaciju.
