Жеља да поново видимо драгу особу, научимо нешто ново или остваримо дуго одлаган план може да покрене промене у свакодневном животу. Када се жеља испуни, радост често прати и осећај да наш труд има смисла, али корист за ментално здравље зависи и од тога шта желимо и колико очекујемо од остварења.

Жеље нам помажу да препознамо шта нам је важно
Жеље могу да нам помогну да препознамо потребе које се лако изгубе међу обавезама. Када кажемо да желимо више времена са породицом, одмор или прилику да нешто научимо, говоримо и о ономе што нам недостаје. Тако добијамо јаснију представу о томе чему желимо да посветимо пажњу.
Жеља не мора да буде велика да би имала лични значај. Некоме је важно да поново почне да шета, некоме да обнови пријатељство, а некоме да пронађе време за читање. Такве жеље могу да дају пријатан повод да планирамо наредни дан или недељу. Ипак, жеља и циљ нису потпуно исто, иако се у свакодневном говору често преплићу. Жеља описује оно што прижељкујемо, док циљ подразумева конкретнију намеру и кораке ка остварењу. Када препознамо део жеље на који можемо да утичемо, лакше бирамо шта ћемо прво да урадимо.
Испуњење лично важних жеља може да појача задовољство и осећај сврхе
Није свако остварење подједнако значајно за наше психичко благостање. Другачије можемо да доживимо успех који одговара нашим вредностима и успех који смо прижељкивали првенствено због туђег одобравања. Зато је корисно да се запитамо шта нам одређена жеља заправо значи.
У истраживању Кенона Шелдона и Ендруа Елиота „Гоал стривинг, неед сатисфацтион, анд лонгитудинал wелл-беинг: Тхе селф-цонцорданце модел”, објављеном 1999. године у часопису Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy, анализирани су подаци из три лонгитудинална истраживања. Циљеви усклађени са личним интересовањима и вредностима били су повезани са истрајнијим трудом и већом вероватноћом остварења. Њихово достизање доносило је већу корист за благостање кроз осећај самосталности, способности и повезаности са другима.
Ови налази односе се на личне циљеве, па не значе да испуњење сваке жеље аутоматски побољшава ментално здравље. Могу, међутим, да нам помогну да разумемо зашто нека остварења доживљавамо као посебно вредна. Када добијемо нешто што нам заиста значи, задовољство може да буде повезано и са осећајем да живимо у складу са собом.
Радост може да допринесе психичком благостању
Радост због испуњене жеље може да обухвати узбуђење, олакшање, захвалност и понос. Када остварење повежемо са сопственим трудом, можемо да осетимо више поверења у своје способности. Ако је у њему учествовала блиска особа, радост може да буде и повод да препознамо подршку коју имамо.
У студији Барбаре Фредриксон и сарадника „Опен хеартс буилд ливес”, објављеној 2008. године у часопису Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy, учествовало је 139 запослених одраслих особа. Учесници су насумично распоређени у групу која је почела да практикује медитацију усмерену на добронамерност према себи и другима или у контролну групу. Пораст позитивних емоција био је повезан са развојем личних ресурса, попут осећаја сврхе и подршке, који су затим предвиђали веће задовољство животом и мање депресивних симптома.
Студија није непосредно испитивала радост због испуњене жеље, па њене резултате не можемо директно да пренесемо на свако остварење. Она ипак пружа подршку схватању да поновљени пријатни емоционални доживљаји могу да имају значај који превазилази тренутну пријатност. То не значи да радост може да замени психотерапију или друго потребно лечење.
Како да освестимо и проживимо радост због испуњене жеље
Када се жеља испуни, можемо себи да дамо мало времена да приметимо како се осећамо. Уместо да одмах пређемо на следећу обавезу, можемо да застанемо и препознамо шта нам остварење значи. Некоме прија да тај тренутак забележи, а некоме да га подели са блиском особом.
Корисно је и да се осврнемо на пут који је претходио остварењу. Можемо да препознамо сопствени труд, помоћ других људи и околности које су нам ишле наруку. Тако успех сагледавамо потпуније, без очекивања да све у животу зависи само од нас.
Не морамо да осећамо усхићење да би испуњена жеља била важна. Понекад остварење прати тихо задовољство, а понекад се уз радост појаве умор, неверица или забринутост због нових обавеза. Можемо да прихватимо такву мешавину осећања без процењивања да ли се радујемо „довољно”.
Жеље треба да оставе простор за промену, не да се остваре по сваку цену
Међутим, жеље могу да постану извор притиска када сву личну вредност вежемо за њихово испуњење. Реченица „бићу задовољан собом тек када ово остварим” може да потисне све оно што већ има вредност у нашем животу. Корисније је да остварење посматрамо као важан део искуства, уз простор за односе, одмор и друге изворе задовољства.
Неиспуњена жеља може да донесе тугу и разочарање, нарочито када смо у њу много уложили. Тада можемо да размотримо да ли нам треба више времена, другачији план или нова жеља која боље одговара садашњим околностима. Промена правца не мора да поништи значај претходног труда.
Ако дуже време тешко препознајемо било какву жељу или нам ни раније пријатне ствари више не доносе задовољство, вреди да потражимо стручну подршку. Посебно је важно да разговарамо са психологом, психијатром или изабраним лекаром када такво стање омета свакодневни живот. Брига о менталном здрављу подразумева и простор да желимо и да се радујемо, али и подршку онда када нам је то тешко.
Преузмите андроид апликацију.



