Почетна > Спорт > Аутомото
Аутомото

Зашто је Ред Булов МотоГП пројекат „озбиљнији“ од истог у Ф1

Ред Бул је компанија позната првенствено по својим енергетским пићима. Ипак, крила која „даје Ред Бул“ шире се далеко ван граница напитака, а нарочито су заступљени у ауто-мото спорту.
Фото: Unsplash/Viktor Forgacs

Вредност компаније процењена је на око 15 милијарди евра, годишњи приход нешто више од 6 милијарди, па не чуди да се нађе новца и за разне друге активности.

Учешће „Црвеног бика“ осетно је у свим дисциплинама на точковима, спонзоришу скијаше, атлетичаре, тенисере, а имају неколико фудбалских клубова у различитим државама. У који год спорт завирите, ту су, али то је тема за посебан текст.

Један од најскупљих спортова на свету јесте Формула 1. Аустријска компанија је још од 1995. године спонзорисала тим Заубера, тако да им свет најбржих аутомобила није био непознат. Дитрих Матешиц, оснивач и извршни директор Ред Була, купио је 2004. године Јагуаров Ф1 тим. То је значило да ће од сезоне 2005 у најелитнијем тркачком шампионату учествовати екипа „Red Bull Racing“.

Није прошло ни годину дана, екипа Минардија била је на продају. Купац – поново Матешиц. Од 2006. име тима гласило је „Toro Rosso“, шпански превод за црвеног бика. Услов Минардија био је да седиште екипе остане у Фаенци, Италији, бар до 2007, а ту се налази и данас.

Матешиц, чија се вредност процењује на 28 милијарди евра, није штедео када су у питању били „његови“ тимови. Преко 400 милиона евра уложено је само у прве три сезоне, и то само за главни тим. Прве године коришћени су Козвортови мотори, па 2006. прелаз на Фераријев агрегат, а онда од 2007. до 2018 снабдевач је био Рено.

Фото: Pixabay/katherinelake

Са Реноом су дошле прве титуле. Од 2010. до 2013. чак четири везане, а болидом „Црвеног бика“ управљао је Себастијан Фетел.

Хибридна ера намучила је француског произвођача агрегата. Од 2014. креће сушан период за све осим Мерцедеса.

Торо Росо, који је коришћен као развојни тим Ред Була, први је добио мотор другог произвођача. У питању је био уговор са Хондом. Те 2018. јапански агрегат користили би само они, а Ред Бул би посматрао како функционише његов млађи брат.

Када им се свидео резултат, и они су прешли на Хонду. Тренутна сезона је и последња са Хондом, која је најавила повлачење из спорта, а Ред Бул ће од следеће сезоне производити своје погонске јединице.

Из овог кратког историјата Ред Булових близанаца види се јасан проблем. Имали су своју шасију, возаче и возачку академију, своје механичаре, дизајнере, инжињере, али увек туђи мотор. Четири титуле јесу освојене, али недостаје континуитет. Комплетна екипа и произвођач погонске јединице нису „једно“, као што је то случај са њиховим ривалима, Мерцедесом и Фераријем.

Од наредне сезоне то ће се променити, али силом прилика. Ред Бул није имао у плану да производи свој агрегат, већ је изненадно одустајање Хонде затекло челнике аустријске екипе, а ово решење је донето јер не желе поново да се ослањају на неког „новог“. За то је било потребно дугих 17 година.

Фото: Танјуг/AP/Jon Super

За МотоГП пројекат све је било доступно у границама Аустрије.

Подлога за МотоГП урађена је темељно, по плану. Чак 2007. лансиран је Ред Булов куп новајлија (академија возача), а коришћени су мотоцикли аустријске марке КТМ. Купљена је и стаза у Аустрији – А1 ринг, преименована у Ред Бул ринг. Касније почиње њена употреба у Ф1, као и у МотоГП шампионату.

Заправо кључ целог МотоГП плана јесте КТМ.

Аустријски произвођач енергетских напитака као инвеститор и аустријски произвођач мотоцикала као егзекутор. КТМ је био познат по својим крос мотоциклима, четвороточкашима и осталим машинама намењеним за све подлоге, али најмање асфалт.

Фото: Pixabay/Remceau

То се убрзо мења, а званичан улаз у светско првенство у мотоциклизму долази 2012. када је основана Ред Бул КТМ екипа у Мото3 категорији. Уследило је и убацивање у Мото2, а коначно 2017. први КТМ од 1000 „кубика“ изашао је на стазу у оквиру МотоГП класе.

По узору на свој Ф1 систем, Ред Бул је 2018. направио договор са „Tech3“ екипом да пређе на КТМ мотоцикле и „залепи Ред Булову налепницу са стране“. Тако су и у МотоГП формирани Ред Булови близанци.

Три године касније дошла је и прва победа за главну екипу. Бред Биндер тријумфовао је убедљиво у Чешкој. Након тога победе и подијуми су се понављали неколико пута, већином у режији Португалца Мигела Оливеире.

Вреди поменути и да су у Мото2 и Мото3 победе потпуно редовне. Возачи Ред Бул КТМ-а, као Гарднер или Акоста, у својим категоријама главни су фаворити за титулу.

Фото: Танјуг/AP/Jens Buttner

Ред Булов МотоГП пројекат има много тога заједничког са оним што чине у Формули 1. Академија возача, екипе у нижим категоријама, инжињери, механичари, све је ту. Агрегат наизглед производи „неко други“, али тај неко је КТМ.

Веза две аустријске компаније далеко је јача него што би била веза Ред Була са било којим другим произвођачем. То што су обе компаније из исте државе, иако веома битан фактор, није највећи узрок њихове нераскидиве везе.

У питању је, наравно, новац.

У аутомото спорту сте „моћни“ онолико колико вам је дубок џеп. КТМ сопственим финансирањем не би могао да уђе у МотоГП и развија своју шасију и мотоцикл „по вољи“, без финансијских ограничења. Када се Априлија мучи годинама, а ни Сузуки нема велике количине новца, како би КТМ имао?

Са друге стране, Ред Бул је научио из својих грешака у Формули 1. Можда КТМ није могао одмах да спреми мотоцикл за победе и титуле, али пружа континуитет. Аустријском произвођачу мотоцикала дат је новац за МотоГП пројекат, подршка у виду свега потребног, а сам маркетинг који долази када имате свој мотоцикл у „краљевској класи“ је непроцењив.

Фото: Танјуг/AP/Jens Buttner

Ред Бул у Формули 1 рекламира само себе и свој производ, а у МотоГП сем тога КТМ промовише свој бренд мотоцикала, оних које цивилно становништво може да купи.

Док су у Ф1 Рено и Хонда то радили и у другим екипама, тешко да би исто могао и аустријски произвођач без новца Дитриха Матешица. То зна и Ред Бул, па зна и да ће му КТМ бити вечно захвалан, али и веран.

Једни су добили свог ексклузивног произвођача који је потпуно фокусиран на зацртане циљеве, а други шансу да развијају мотоцикле без финансијских ограничења, уз најбољи могући маркетинг.

Две различите компаније функционишу као једна, а када Ред Бул КТМ пронађе свог Росија или Маркеза, остали треба да се забрину.

Аутор: Лазар Савић