Red Bul je kompanija poznata prvenstveno po svojim energetskim pićima. Ipak, krila koja „daje Red Bul“ šire se daleko van granica napitaka, a naročito su zastupljeni u auto-moto sportu.
Vrednost kompanije procenjena je na oko 15 milijardi evra, godišnji prihod nešto više od 6 milijardi, pa ne čudi da se nađe novca i za razne druge aktivnosti.
Učešće „Crvenog bika“ osetno je u svim disciplinama na točkovima, sponzorišu skijaše, atletičare, tenisere, a imaju nekoliko fudbalskih klubova u različitim državama. U koji god sport zavirite, tu su, ali to je tema za poseban tekst.
Jedan od najskupljih sportova na svetu jeste Formula 1. Austrijska kompanija je još od 1995. godine sponzorisala tim Zaubera, tako da im svet najbržih automobila nije bio nepoznat. Ditrih Matešic, osnivač i izvršni direktor Red Bula, kupio je 2004. godine Jaguarov F1 tim. To je značilo da će od sezone 2005 u najelitnijem trkačkom šampionatu učestvovati ekipa „Red Bull Racing“.
Nije prošlo ni godinu dana, ekipa Minardija bila je na prodaju. Kupac – ponovo Matešic. Od 2006. ime tima glasilo je „Toro Rosso“, španski prevod za crvenog bika. Uslov Minardija bio je da sedište ekipe ostane u Faenci, Italiji, bar do 2007, a tu se nalazi i danas.
Matešic, čija se vrednost procenjuje na 28 milijardi evra, nije štedeo kada su u pitanju bili „njegovi“ timovi. Preko 400 miliona evra uloženo je samo u prve tri sezone, i to samo za glavni tim. Prve godine korišćeni su Kozvortovi motori, pa 2006. prelaz na Ferarijev agregat, a onda od 2007. do 2018 snabdevač je bio Reno.
Sa Renoom su došle prve titule. Od 2010. do 2013. čak četiri vezane, a bolidom „Crvenog bika“ upravljao je Sebastijan Fetel.
Hibridna era namučila je francuskog proizvođača agregata. Od 2014. kreće sušan period za sve osim Mercedesa.
Toro Roso, koji je korišćen kao razvojni tim Red Bula, prvi je dobio motor drugog proizvođača. U pitanju je bio ugovor sa Hondom. Te 2018. japanski agregat koristili bi samo oni, a Red Bul bi posmatrao kako funkcioniše njegov mlađi brat.
Kada im se svideo rezultat, i oni su prešli na Hondu. Trenutna sezona je i poslednja sa Hondom, koja je najavila povlačenje iz sporta, a Red Bul će od sledeće sezone proizvoditi svoje pogonske jedinice.
Iz ovog kratkog istorijata Red Bulovih blizanaca vidi se jasan problem. Imali su svoju šasiju, vozače i vozačku akademiju, svoje mehaničare, dizajnere, inžinjere, ali uvek tuđi motor. Četiri titule jesu osvojene, ali nedostaje kontinuitet. Kompletna ekipa i proizvođač pogonske jedinice nisu „jedno“, kao što je to slučaj sa njihovim rivalima, Mercedesom i Ferarijem.
Od naredne sezone to će se promeniti, ali silom prilika. Red Bul nije imao u planu da proizvodi svoj agregat, već je iznenadno odustajanje Honde zateklo čelnike austrijske ekipe, a ovo rešenje je doneto jer ne žele ponovo da se oslanjaju na nekog „novog“. Za to je bilo potrebno dugih 17 godina.
Za MotoGP projekat sve je bilo dostupno u granicama Austrije.
Podloga za MotoGP urađena je temeljno, po planu. Čak 2007. lansiran je Red Bulov kup novajlija (akademija vozača), a korišćeni su motocikli austrijske marke KTM. Kupljena je i staza u Austriji – A1 ring, preimenovana u Red Bul ring. Kasnije počinje njena upotreba u F1, kao i u MotoGP šampionatu.
Zapravo ključ celog MotoGP plana jeste KTM.
Austrijski proizvođač energetskih napitaka kao investitor i austrijski proizvođač motocikala kao egzekutor. KTM je bio poznat po svojim kros motociklima, četvorotočkašima i ostalim mašinama namenjenim za sve podloge, ali najmanje asfalt.
To se ubrzo menja, a zvaničan ulaz u svetsko prvenstvo u motociklizmu dolazi 2012. kada je osnovana Red Bul KTM ekipa u Moto3 kategoriji. Usledilo je i ubacivanje u Moto2, a konačno 2017. prvi KTM od 1000 „kubika“ izašao je na stazu u okviru MotoGP klase.
Po uzoru na svoj F1 sistem, Red Bul je 2018. napravio dogovor sa „Tech3“ ekipom da pređe na KTM motocikle i „zalepi Red Bulovu nalepnicu sa strane“. Tako su i u MotoGP formirani Red Bulovi blizanci.
Tri godine kasnije došla je i prva pobeda za glavnu ekipu. Bred Binder trijumfovao je ubedljivo u Češkoj. Nakon toga pobede i podijumi su se ponavljali nekoliko puta, većinom u režiji Portugalca Migela Oliveire.
Vredi pomenuti i da su u Moto2 i Moto3 pobede potpuno redovne. Vozači Red Bul KTM-a, kao Gardner ili Akosta, u svojim kategorijama glavni su favoriti za titulu.
Red Bulov MotoGP projekat ima mnogo toga zajedničkog sa onim što čine u Formuli 1. Akademija vozača, ekipe u nižim kategorijama, inžinjeri, mehaničari, sve je tu. Agregat naizgled proizvodi „neko drugi“, ali taj neko je KTM.
Veza dve austrijske kompanije daleko je jača nego što bi bila veza Red Bula sa bilo kojim drugim proizvođačem. To što su obe kompanije iz iste države, iako veoma bitan faktor, nije najveći uzrok njihove neraskidive veze.
U pitanju je, naravno, novac.
U automoto sportu ste „moćni“ onoliko koliko vam je dubok džep. KTM sopstvenim finansiranjem ne bi mogao da uđe u MotoGP i razvija svoju šasiju i motocikl „po volji“, bez finansijskih ograničenja. Kada se Aprilija muči godinama, a ni Suzuki nema velike količine novca, kako bi KTM imao?
Sa druge strane, Red Bul je naučio iz svojih grešaka u Formuli 1. Možda KTM nije mogao odmah da spremi motocikl za pobede i titule, ali pruža kontinuitet. Austrijskom proizvođaču motocikala dat je novac za MotoGP projekat, podrška u vidu svega potrebnog, a sam marketing koji dolazi kada imate svoj motocikl u „kraljevskoj klasi“ je neprocenjiv.
Red Bul u Formuli 1 reklamira samo sebe i svoj proizvod, a u MotoGP sem toga KTM promoviše svoj brend motocikala, onih koje civilno stanovništvo može da kupi.
Dok su u F1 Reno i Honda to radili i u drugim ekipama, teško da bi isto mogao i austrijski proizvođač bez novca Ditriha Matešica. To zna i Red Bul, pa zna i da će mu KTM biti večno zahvalan, ali i veran.
Jedni su dobili svog ekskluzivnog proizvođača koji je potpuno fokusiran na zacrtane ciljeve, a drugi šansu da razvijaju motocikle bez finansijskih ograničenja, uz najbolji mogući marketing.
Dve različite kompanije funkcionišu kao jedna, a kada Red Bul KTM pronađe svog Rosija ili Markeza, ostali treba da se zabrinu.
One of the great Grand Prix victories! 🔥
Not even a pit-lane start could stop @37_pedroacosta at Losail! 💪#SeasonSoFar | #DohaGP 🏁 pic.twitter.com/5MteUw8IIq
— MotoGP™🏁 (@MotoGP) July 8, 2021
Autor: Lazar Savić
