Još od proglašavanja Novog Sada slobodnim kraljevskim gradom davne 1748. godine, na grbu se nalazio golub, jedan od simbola Novog Sada koji i danas ima isti status.
Tada je u povelji o proglašenju Novog Sada za slobodni kraljevski grad opisan i grb, a o golubu je zapisano sledeće:
„U redu stoje jedna pored druge kraj valovitog Dunava, koji zeleno polje preseca; srednja je nešto viša i šira, nad njom se leprša Nojev golub.“
Zašto golubica?
U mnogim verama, kulturama i tradicijama, golub se smatra kao simbol ljubavi, obnove i nade. Upravo to je jedan od razloga zašto se baš bela golubica našla na grbu – trebalo je da simbolizuje obnovu i novi početak grada nakon istorije ratova za vreme turske okupacije.
Zašto Nojeva?
U opisu, istaknuto je da je reč o Nojevom golubu. Svi znaju priču o Nojevoj barci. Ukratko, Bog je hteo da „prepravi“ stanje na zemlji velikim potopom, kako bi kaznio čovečanstvo za grehe, te bi sve ponovo krenulo ispočetka. Noje je u barci, kao što svi znaju, sačuvao sve životinjske vrste.
Kako bi znao da li ima kopna u blizini, on je pustio golubicu da odleti sa barke, kako bi dobio neki znak. Golubica se vratila sa maslinovom grančicom, što je značilo da je kopno u blizni i voda opada, a simbolično najavilo pomirenje boga i ljudi.
Na grbu Novog Sada, kao i u priči o Nojevoj barci, nalazi se golubica koja nosi maslinovu grančicu.
Koji je značaj, a koja uloga golubova?
Osim simbolike, golubovi su do nedavno imali i važnu ulogu u svakodnevnom životu čoveka. Dok se u nekim kulturama golub koristio i za ishranu i pre 5.000 godina, njihova najvažnija uloga do skoro je bila uloga pismonoše.
Golubovi mogu živeti u skoro svim krajevima sveta, pa su tako bili dostupni svim narodima.
Po otkriću vatrenog oružja, neki su golube koristili za razonodu, kao pokretne mete. Kasnije, u cilju humanizacije ove zabave gađanja pokretnih meta počinju da se koriste glineni tanjiri, zbog toga nazvani glineni golubovi.
Danas gotovo da nemaju značajnu ulogu za čoveka.
U doba telekomunikacija i elektronike njihova uloga pismonoše je nestala, a već dugo se ne koriste u ishrani.
Procenjuje se da ih u svetu ima skoro 300 miliona, a njihovu brojnost teško je kontrolisati.
Gradski golub, usled dostupnosti otpadaka, mrvica i ostataka hrane koji ostaju iza čoveka, ili kojim ih čovek svesno hrani, zaboravio je kako sam da pronađe hranu. Preciznije, naučio je da je traži tamo gde ima ljudi, a sve manje u prirodi.
Zbog toga, u svakom gradu, pa i u Novom Sadu, ima ih puno, pa je gotovo nemoguće proći Trgom republike, Trgom slobode ili novosadskim parkovima, a da tamo ne zateknete gomilu ovih ptica, koje neki danas smatraju i štetočinama.
Preuzmite android aplikaciju.
