Још од проглашавања Новог Сада слободним краљевским градом давне 1748. године, на грбу се налазио голуб, један од симбола Новог Сада који и данас има исти статус.
Тада је у повељи о проглашењу Новог Сада за слободни краљевски град описан и грб, а о голубу је записано следеће:
„У реду стоје једна поред друге крај валовитог Дунава, који зелено поље пресеца; средња је нешто виша и шира, над њом се лепрша Нојев голуб.“
Зашто голубица?
У многим верама, културама и традицијама, голуб се сматра као симбол љубави, обнове и наде. Управо то је један од разлога зашто се баш бела голубица нашла на грбу – требало је да симболизује обнову и нови почетак града након историје ратова за време турске окупације.
Зашто Нојева?
У опису, истакнуто је да је реч о Нојевом голубу. Сви знају причу о Нојевој барци. Укратко, Бог је хтео да „преправи“ стање на земљи великим потопом, како би казнио човечанство за грехе, те би све поново кренуло испочетка. Ноје је у барци, као што сви знају, сачувао све животињске врсте.
Како би знао да ли има копна у близини, он је пустио голубицу да одлети са барке, како би добио неки знак. Голубица се вратила са маслиновом гранчицом, што је значило да је копно у близни и вода опада, а симболично најавило помирење бога и људи.
На грбу Новог Сада, као и у причи о Нојевој барци, налази се голубица која носи маслинову гранчицу.
Који је значај, а која улога голубова?
Осим симболике, голубови су до недавно имали и важну улогу у свакодневном животу човека. Док се у неким културама голуб користио и за исхрану и пре 5.000 година, њихова најважнија улога до скоро је била улога писмоноше.
Голубови могу живети у скоро свим крајевима света, па су тако били доступни свим народима.
По открићу ватреног оружја, неки су голубе користили за разоноду, као покретне мете. Касније, у циљу хуманизације ове забаве гађања покретних мета почињу да се користе глинени тањири, због тога названи глинени голубови.
Данас готово да немају значајну улогу за човека.
У доба телекомуникација и електронике њихова улога писмоноше је нестала, а већ дуго се не користе у исхрани.
Процењује се да их у свету има скоро 300 милиона, а њихову бројност тешко је контролисати.
Градски голуб, услед доступности отпадака, мрвица и остатака хране који остају иза човека, или којим их човек свесно храни, заборавио је како сам да пронађе храну. Прецизније, научио је да је тражи тамо где има људи, а све мање у природи.
Због тога, у сваком граду, па и у Новом Саду, има их пуно, па је готово немогуће проћи Тргом републике, Тргом слободе или новосадским парковима, а да тамо не затекнете гомилу ових птица, које неки данас сматрају и штеточинама.
Преузмите андроид апликацију.
