Да ли вам се дешава да, приликом сређивања куће или стана, наиђете на неки предмет који сте и заборавили да имате, али тада схватите да ће вам можда некад затребати и сачувате га, уместо да га баците? И то онда урадите са гомилом ствари.
Уколико је ово уобичајено и за вас узнемирујуће понашање, говоримо о опсесивном гомилању ствари (енг. hoarding).
О овоме се мало пише, али доста људи има проблем са опсесивним гомилањем ствари.
Поремећај гомилања је када неко упорно има потешкоћа да отпусти или избаци ствари, без обзира на њихову вредност. Има потребу да сачува предмете и осећа нелагоду када треба да их баци. То доводи до гомилања беспотребних ствари и смећа које затрпава животни простор особе.
Која је разлика између сакупљања и гомилања ствари?
Сакупљање предмета и гомилање предмета су различита понашања.
Сакупљање обично укључује чување одређених врста предмета, као што су стрипови или маркице, чиме се баве колекционари. Колекционари пажљиво бирају ове предмете и обично их организују на одређени начин. Прикупљање предмета на овај начин не утиче негативно на њихов свакодневни живот.
Складиштење, односно гомилање, не укључује организацију предмета на начин који им олакшава приступ или употребу. Људи са поремећајем гомилања често чувају предмете који имају малу или никакву новчану вредност. Нагомилавање такође негативно утиче на њихов свакодневни живот.
Особе са поремећајем гомилања гомилају ствари јер им је мучно да их баце. Колекционари ће вероватније користити своју колекцију или уживати у њој, док неко са поремећајем гомилања може тврдити да нешто чува јер ће имати користи у будућности – а често то није случај.
Особе са поремећајем гомилања ће складиштити предмете на неорганизован или претрпан начин, без посебног простора за њихово складиштење.
Врло често ове особе нису свесне свог проблема, не препознају га и неред које су створиле нагомилане ствари им онемогућава да функционално користе свој простор.
Сакупљање ствари се обично повећава током времена, па се тако прво навлаче у свој лични или радни простор неке мање ствари (попут канцеларијског материјала, књига, гумица за косу), да би, како године пролазе, особа почела да скупља и веће ствари и на тај начин себи потпуно онемогућила функционисање.
Предмети који се чувају често су ниске вредности, у лошем стању и лако се могу заменити. Предмети наслеђени од блиских особа могу имати сентименталну вредност и може представљати проблем њих се одрећи.
Некада људи имају потребу да гомилају животиње, као што су пси или мачке. Иако то на први поглед изгледа као хуман гест, јер особа брине о животињама, о њима се често не брине на адекватан начин, што само погоршава ствари.
Поремећај гомилања често почиње током адолесценције и постепено се погоршава са годинама, изазивајући значајне проблеме до средине 30-их. Чешће погађа људе старије од 60 година и људе са другим менталним здравственим стањима, посебно анксиозношћу и депресијом.
Да ли се развој поремећаја гомилања може спречити?
Док је ово све још у почетној фази или док имамо само тенденцију (која се никада не мора развити у поремећај), тада можемо много тога да урадимо како бисмо спречили даљи развој.
У сржи хоардинга је један огроман страх, најчешће страх од живота и тежња особе да се са страхом од смрти и бесмисла избори на овај начин. Због тога особа има потребу да исконтролише живот и осигура се сакупљањем ствари које јој можда некад затребају. Често људи који сакупљају ствари баш из тог разлога имају потребу да се вежу за ствари и места, ригиднији су од просека, тврдоглавији и имају проблем са одлучивањем – тешко се одвајају од својих ствари, иако неки знају да је то потпуно бесмислено. Ово се дешава када имамо много страхова. Због тога нам све то треба.
Страхови, ако се не суочимо с њима, временом расту и прете да они нас контролишу, уместо да буде обрнуто.
Ако примећујете код себе ове тенденције, треба да порадите на својим страховима. То је суштина. Тек онда се постепено ослобађајте ствари, категоришите их, најбоље уз помоћ некога ко је веома одлучан и нема проблема у овом домену.
Преузмите андроид апликацију.
