Mesto ostavljenih i prognanih.
Danas poznata kao biser Mediterana i mesto dobre zabave, na Pontinska ostrva u drevnim vremenima niko nije želeo da kroči. Mnoge žene strepele su od činjenice da jednog dana mogu završiti na njima.
Gomilu „neposlušnih“ rimskih carica, njihovi okrutni muževi-carevi proterali su na ova ostrva. Pomalo surovo i nejasno, ali takav je bio običaj kod starih Rimljana. Ta praksa nije dugo trajala, ali je bila dovoljna da po njemu ostrvo bude upisano u istoriju.
Istina, žene nisu bile jedine koje su ovde bile zatvorene, ali ih je čekala najteža sudbina. Revolucionari, anarhisti, antirojalisti, razbojnici i kriminalci svih vrsta slali su se u ove stene sve do 1960-ih.
Prva zatočenica bila je Julija, ćerka Oktavijana Avgusta, trideset godina kasnije Agripina Starija, rimska plemkinja iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije, poznata kao unuka cara Augusta, majka cara Kaligule i baka cara Nerona.
Kasnije je taj običaj ispratilo još nekoliko rimskih vladara.
Danas se na njima nalaze slikovita ribarska naselja u najrazličitijim bojama sveta, pa ih turisti rado posećuju, uživaju u bogatoj tradiciji naroda koji sve svoje tajne rado prepričava gostima.
Preuzmite androidaplikaciju.