Место остављених и прогнаних.
Данас позната као бисер Медитерана и место добре забаве, на Понтинска острва у древним временима нико није желео да крочи. Многе жене стрепеле су од чињенице да једног дана могу завршити на њима.
Гомилу „непослушних“ римских царица, њихови окрутни мужеви-цареви протерали су на ова острва. Помало сурово и нејасно, али такав је био обичај код старих Римљана. Та пракса није дуго трајала, али је била довољна да по њему острво буде уписано у историју.
Истина, жене нису биле једине које су овде биле затворене, али их је чекала најтежа судбина. Револуционари, анархисти, антиројалисти, разбојници и криминалци свих врста слали су се у ове стене све до 1960-их.
Прва заточеница била је Јулија, ћерка Октавијана Августа, тридесет година касније Агрипина Старија, римска племкиња из Јулијевско-Клаудијевске династије, позната као унука цара Аугуста, мајка цара Калигуле и бака цара Нерона.
Касније је тај обичај испратило још неколико римских владара.
Данас се на њима налазе сликовита рибарска насеља у најразличитијим бојама света, па их туристи радо посећују, уживају у богатој традицији народа који све своје тајне радо препричава гостима.
Преузмите андроид апликацију.