Inicijativa „Otvoreni Balkan” jedini je korak napred za narode ovih zemalja, kojima je pogled ka evropskoj budućnosti postao umoran, zamagljen i mračan.
Drama apsurda doživela je svoju renesansu, i to na velikoj političkoj sceni. Beketov komad „Čekajući Godoa” na redovnom je repertoaru u parlamentu Severne Makedonije, ali se radnja ove drame proširila na ostale zemlje zapadnog Balkana, koje iščekuju prijem u Evropsku uniju kao što Vladimir i Estragon čekaju Godoa. Lik Vladimira tumače lideri ovih zemalja, Estragona njihovi narodi, a Godoa – Evropska unija. Činovi se nižu, Godo se ne pojavljuje, epilog je i dalje neuhvatljiv.
Režiju drame potpisivao je Emanuel Makron, predsednik Francuske, predsedavajuće zemlje EU. Ipak, inovacije koje je u dramu uneo izazvale su negodovanje publike, te je i sam shvatio da odlaganje epiloga nije više interesantno i da publika sve više gubi pažnju i strpljenje da predstavu odgleda do kraja. Međutim, kako je sufler u liku Bugarske zapetljao situaciju na sceni, kraj predstave nije ni na vidiku.
Kao što znamo, Bugarska osporava makedonski identitet i jezik, ali i zahteva promenu Ustava RSM kako bi se u njega unela prava Bugara koji žive u Severnoj Makedoniji. Za Makedonce je to, naravno, neprihvatljiv scenario i takvu cenu nisu spremni da plate, posebno što o recipročnosti nema ni govora, uprkos odluci Evropskog suda za međunarodna prava o statusu Makedonaca u Bugarskoj.
Tenzije u Severnoj Makedoniji podigla je odluka Narodne skupštine Republike Bugarske da se RSM dodeli datum pristupnih pregovora. Međutim, u diplomatskim potezima Bugarske se više prepoznaje nezadovoljstvo krajnjim ograničenjima čovekovih potencijala koji dovode do nesrećnog života, što je i te kako prepoznatljivo kod Geteovog Fausta. Možda se i „Faustov đavo” u EU pojavi pre „Godoa” na zapadnom Balkanu.
Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropska pitanja u Skoplju, rekla je za Tanjug: „Deset godina, tokom grčke blokade, održavali smo podršku evrointegracijama, koja je bila tada čak 80 odsto. Bugarski veto je sada veliki rizik, raste evroskepticizam. Još imamo stabilnu podršku članstvu – oko 60 odsto”, dodavši da bi odgovor građana Makedonije na pitanje da li veruju EU – danas bio potpuno drugačiji.
Bilateralni sukob između Severne Makedonije i Bugarske utiče i na Albaniju, budući da ni ona ne može ući u evropsku porodicu sama, bez integracije ostalih zemalja zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Tapkanje u mestu decenijama na putu ka EU šta je drugo nego čekanje „Godoa”? Premijer Albanije Edi Rama naglasio je ovu metaforu koja najbolje oslikava rezultate Samita EU i zapadnog Balkana u Briselu.
Ni ovaj, poslednji samit nije pomerio zapadni Balkan iz mesta na putu evropskih integracija. Sažetak ishoda ovog samita možda je najbolje definisao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: „Status kandidata za BiH – ne; datum pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju – ne; ubrzanje procesa za Crnu Goru – ne; vizna liberalizacija za Kosovo – ne; zaobilazni pristup međusobnog priznanja Srbije i tzv. Kosova i pritisak da Srbija uvede sankcije – ne. Šta sada? Možda će biti bolje u decembru?” Odgovor ne znamo, ali na čekanje smo već naviknuti.
Bosna i Hercegovina na listi visokorizičnih zemalja za putovanja
Preuzmite android aplikaciju.
