Почетна > Србија
Србија

Занимљива историја са Пецом: Човек који је требао да убије Тита

Најфанaтичнији стаљинисти у Европи, југословенски комунисти, ушли су у сукоб са Стаљином и Совјетским савезом током 1948. године.
Фото: Wikimedia Commons

Неки извори сматрају да је исте године, Стаљин  одлучио да елиминишe свог дојучерањшег највернијег ученика, Јосипа Броза Тита. Према неким тврдњама, овај посао је поверен совјетском и обавештајном агенту Теодору Кастру, амбасадору Костарике у Италији и Ватикану.

Кастро је у ствари био Јосиф Григулевич (5. мај 1913 — Москва, 2. јун 1988) совјетски оперативац НКВД-а. Имао је водећу улогу у атентату на комунисте и бољшевике који нису били лојални Стаљину. Тада је живео у Риму под маском богатог костариканског исељеника под лажним идентитетом као Теодоро Б. Кастро. Григулевич је био амбасадор Републике Костарике у Италији и Југославији  од 1952–1954. године.

Кастра су обучавале професионалне убице а припрема је трајала неколико месеци.

Проучавао је Титова кретања, навике и редовна места посете. Кастро је такође успоставио контакт са локалном совјетском амбасадом, која је требало да помогне у извршењу задатка. Према неким теоријама имао је три верзије напада. Према првој, требало је  да приликом сусрета са Титом из скривеног механизма испали вирус куге који би инфицирао југословенског диктатора. Према другом плану требало је да га убије приликом посете Лондону са пиштољем који би био сакривен у сакоу. Трећи план је предвиђао да се Титу поклони кутија са накитом у коме би био смештен смртоносни отров. Њих двоје су се састали неколико пута, али ниједном Григулевич није покушао да га убије.

Неочекивано за све, Стаљин је преминуо 5. марта 1953. године. То је спасило Титов живот и спречило Кастра да заврши своју мисију. Кастро је био приморан да напусти Италију и врати се у Костарику. Григулевич се тада преселио у Москву, где је радио као стручњак за историју Латинске Америке и Римокатоличке цркве. Био је члан Совјетске академије наука, главни и одговорни уредник часописа „Общественные науки и современность”, објавио је многе књиге и чланке о латиноамеричким темама, док је Тито постао доживотни председник Југославије али и уједно човек чијим је одлукама утабан пут за уништење Југославије.


Петар Ђурђев, историчар

Riba iz vremena dinosaurusa i mamut iz ledenog doba – u Radničkoj ulici krije se istorija životinjskog sveta (VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.