Konzumiranje pržene hrane, posebno krompira, povezano je sa 12 posto većim rizikom od anksioznosti i 7 posto većim rizikom od depresije kod ljudi koji ih konzumiraju, zaključak je istraživačkog tima iz Hangdžoua u Kini.
A pokazalo se da je povezanost pojave ovih stanja sa ishranom koja podrazumeva pripremu u dubokom ulju, češća među mladićima i mlađim potrošačima.
Do sada se znalo da je pržena hrana uzrok pojave gojaznosti, visokog krvnog pritiska i drugih loših zdravstvenih stanja, a rezultati ovog istraživanja ukazuju na uticaj konzumacije ovakve hrane na mentalno zdravlje.
Istraživanje u brojkama
Studija je procenjivala 140.728 ljudi tokom 11,3 godine. Nakon isključivanja učesnika kojima je dijagnostikovana depresija u prve dve godine, pronađeno je ukupno 8.294 slučajeva anksioznosti i 12.735 slučajeva depresije kod onih koji su konzumirali prženu hranu.
Utvrđeno je da prženi krompir stvara 2 posto veći rizik od pojave depresije u odnosu na prženo belo meso.
“Veći unos pržene hrane povećava rizik od anksioznosti/depresije, međutim, uzročno-posledični put bi mogao da krene u suprotnom smeru: ljudi sa anksioznošću ili depresijom sve češće se okreću ‘utešnoj hrani’ radi nekog privida olakšanja”, rekao je doktor Dejvid Katc.
Isto važi i za zebricu
U novoj studiji, istraživači sugerišu da je akrilamid, hemikalija koja nastaje tokom procesa prženja, posebno u prženom krompiru, kriva za veći rizik od anksioznosti i depresije. U posebnom radu koji se pominje u novoj studiji, istraživači su zebrice (vrsta ribe) izložili ovoj hemikaliji, a zatim došli do otkrića da je dugotrajno izlaganje dovelo do toga da se ribe zadržavaju u tamnim zonama unutar akvarijuma, što je uobičajen znak višeg nivoa anksioznosti kod riba.
Zebrice su takođe pokazale smanjenu sposobnost da istražuju akvarijum i da se druže, jer nisu plivale blizu drugih, iako je poznato da ova riba voli da formira jata sa svojom vrstom. Upoređivanjem efekata konzumiranja pržene hrane kod ljudi i izloženosti akrilamidu kod zebrica, istraživači su sugerisali da česta konzumacija hemikalije koja se obično nalazi u prženoj hrani može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje.
“Zdravstveni efekti pržene hrane će u velikoj meri zavisiti od toga koja hrana se prži i koja vrsta masti se koristi za prženje. Zabrinutost oko uticaja krompira na raspoloženje je pre svega jer konzumacijom može znatno da poraste nivo šećera u krvi, a zatim ovaj rast mogu da prate i hormonske romene. Ipak, ove skokove prikriva mast u kojoj se prže”, kaže doktor Volter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardu.
Vilet je rekao da se akrilamid može naći i u kafi, zbog prženja zrna, ali i na tostu, jer se to postiže zagrevanjem ugljenih hidrata zajedno sa proteinima.
Istraživač sa Univerziteta u Kini smatraju da nema potrebe da se stvara panika zbog štetnih efekata pržene hrane, ali da održavanje zdravog načina života i smanjenje konzumacije pržene hrane može biti od pomoći mentalnom zdravlju. Sa druge strane, stručnjaci koji proučavaju ishranu kažu da su rezultati preliminarni i da nije nužno jasno da li je pržena hrana izazvala probleme mentalnog zdravlja, ili su ljudi koji imaju simptome depresije ili anksioznosti skloniji da jedu prženu hranu.
Poslednji podaci na svetskom nivou, ukazuju na porast depresije i anksioznosti, pri čemu je tokom 2020. godine zabeležen porast od 27,6 posto. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 5 posto odraslih na globalnom nivou pati od depresije.
Preuzmite android aplikaciju.
