Конзумирање пржене хране, посебно кромпира, повезано је са 12 посто већим ризиком од анксиозности и 7 посто већим ризиком од депресије код људи који их конзумирају, закључак је истраживачког тима из Хангџоуа у Кини.
А показало се да је повезаност појаве ових стања са исхраном која подразумева припрему у дубоком уљу, чешћа међу младићима и млађим потрошачима.
До сада се знало да је пржена храна узрок појаве гојазности, високог крвног притиска и других лоших здравствених стања, а резултати овог истраживања указују на утицај конзумације овакве хране на ментално здравље.
Истраживање у бројкама
Студија је процењивала 140.728 људи током 11,3 године. Након искључивања учесника којима је дијагностикована депресија у прве две године, пронађено је укупно 8.294 случајева анксиозности и 12.735 случајева депресије код оних који су конзумирали пржену храну.
Утврђено је да пржени кромпир ствара 2 посто већи ризик од појаве депресије у односу на пржено бело месо.
“Већи унос пржене хране повећава ризик од анксиозности/депресије, међутим, узрочно-последични пут би могао да крене у супротном смеру: људи са анксиозношћу или депресијом све чешће се окрећу ‘утешној храни’ ради неког привида олакшања”, рекао је доктор Дејвид Катц.
Исто важи и за зебрицу
У новој студији, истраживачи сугеришу да је акриламид, хемикалија која настаје током процеса пржења, посебно у прженом кромпиру, крива за већи ризик од анксиозности и депресије. У посебном раду који се помиње у новој студији, истраживачи су зебрице (врста рибе) изложили овој хемикалији, а затим дошли до открића да је дуготрајно излагање довело до тога да се рибе задржавају у тамним зонама унутар акваријума, што је уобичајен знак вишег нивоа анксиозности код риба.
Зебрице су такође показале смањену способност да истражују акваријум и да се друже, јер нису пливале близу других, иако је познато да ова риба воли да формира јата са својом врстом. Упоређивањем ефеката конзумирања пржене хране код људи и изложености акриламиду код зебрица, истраживачи су сугерисали да честа конзумација хемикалије која се обично налази у прженој храни може имати негативан утицај на ментално здравље.
“Здравствени ефекти пржене хране ће у великој мери зависити од тога која храна се пржи и која врста масти се користи за пржење. Забринутост око утицаја кромпира на расположење је пре свега јер конзумацијом може знатно да порасте ниво шећера у крви, а затим овај раст могу да прате и хормонске ромене. Ипак, ове скокове прикрива маст у којој се прже”, каже доктор Волтер Вилет, професор епидемиологије и исхране на Харварду.
Вилет је рекао да се акриламид може наћи и у кафи, због пржења зрна, али и на тосту, јер се то постиже загревањем угљених хидрата заједно са протеинима.
Истраживач са Универзитета у Кини сматрају да нема потребе да се ствара паника због штетних ефеката пржене хране, али да одржавање здравог начина живота и смањење конзумације пржене хране може бити од помоћи менталном здрављу. Са друге стране, стручњаци који проучавају исхрану кажу да су резултати прелиминарни и да није нужно јасно да ли је пржена храна изазвала проблеме менталног здравља, или су људи који имају симптоме депресије или анксиозности склонији да једу пржену храну.
Последњи подаци на светском нивоу, указују на пораст депресије и анксиозности, при чему је током 2020. године забележен пораст од 27,6 посто. Светска здравствена организација процењује да више од 5 посто одраслих на глобалном нивоу пати од депресије.
Преузмите андроид апликацију.
