Često smo čuli za placebo efekat, odnosno osećaj poboljšanja nekih simptoma ili bolnih stanja zahvaljujući samoj iluziji da smo uzeli lek ili aktivnu supstancu. U praksi dobijamo supstancu za koju mislimo da je lek i počinjemo da se osećamo bolje, čak i bez uzimanja bilo čega što bi moglo da ima blagotvoran efekat na naše zdravlje.
Placebo efekat je otkriven tokom Drugog svetskog rata kada su američki lekari na frontu, kojima je ponestalo morfijuma, počeli da daju ranjenim vojnicima vodu i so, navodeći ih da veruju da je to moćno sredstvo protiv bolova.
Na njihovo veliko iznenađenje, vojnici koji su uzimali fiziološki rastvor bez aktivnog sastojka i dalje su se osećali bolje, samo zbog iluzije da su popili morfijum.
Međutim, ovaj „iluzorni” efekat na naš mozak deluje i obrnuto.
Ako nas placebo efekat čini da osetimo poboljšanje simptoma bez uzimanja lekova, takozvani nocebo efekat ima suprotan efekat.
Ljudi koji znaju neželjene efekte određenog leka, samo zbog iluzije da su ga uzeli, zapravo počinju da doživljavaju te efekte na manje ili više ozbiljan način.
Nocebo efekat otkriven je šezdesetih godina prošlog veka, ali je tek nakon masovne primene vakcine protiv Kovid-19 postao predmet dubinskih studija.
Tokom kliničkih ispitivanja ovih vakcina, istraživači su određenim grupama pacijenata ubrizgavali placebo vakcine (tj. bez aktivnih sastojaka i, posledično, neželjenih efekata).
Uprkos bezopasnosti ubrizganog rastvora, pacijenti su počeli da doživljavaju iste neželjene efekte kao i pacijenti lečeni aktivnom vakcinom – jednostavno zato što su bili obavešteni o mogućim neželjenim efektima.
Preuzmite android aplikaciju.
